Posle dve noći, otišao sam kolima kod Temi u Rustik Kort. Kucao sam. Svetla su bila pogašena. Izgledalo je prazno.

Posle dve noći, otišao sam kolima kod Temi u Rustik Kort. Kucao sam. Svetla su bila pogašena. Izgledalo je prazno.
Zavirio sam u poštansko sanduče. Unutra je bilo pisama. Nažvrljao sam poruku: »Temi, zvao sam te telefonom. Navratio sam i nisi bila tu. Kako si? Nazovi me . . . Henk.« Otišao sam opet ujutru oko 11. Njena kola nisu bila tu. Moja poruka je stajala i dalje okačena na vrata. Ipak sam zvonio. Pisma su i dalje ležala u sandučetu. Ostavio sam poruku u sanduče: »Temi, gde si jebi ga? Javi se ... Henk.« Vozio sam svuda naokolo po komšiluku tražeći taj slupani crveni Kamaro. Vratio sam se opet te noći. Padala je kiša. Moje poruke bile su mokre. Bilo je još više pošte u sandučetu. Ostavio sam joj knjigu mojih pesama, sa posvetom. Onda sam se vratio u Vagena. Imao sam Malteški krst koji je visio s ogledalca u kolima. Skinuo sam ga, poneo natrag i zavezao o kvaku na njenim vratima. Nisam znao gde stanuje bilo ko od njenih prijatelja, gde joj živi majka, gde joj žive ljubavnici. Vratio sam se kući i napisao neke ljubavne pesmeSedeo sam s jednim anarhistom s Beverli Hilsa, Ben Solvnegom, koji je pisao moju biografiju, kad začuh njene korake pred ulazom. Poznavao sam taj zvuk — bila su uvek hitra i neobuzdana i seksi — ta majušna stopala. Živeo sam blizu ulaza u dvorište. Moja vrata bila su otvorena. Temi je utrčala. Pali smo u zagrljaj jedno drugom, stežući se i ljubeći. Ben Solvneg je kazao doviđenja i otišao. »Ti gadovi mi zaplenili sve stvari, sve moje stvari! Nisam imala za kiriju! Koji peder, mamicu mu!« »Idem da ga bombardujem. Vratićemo tvoje stvari.« »Ne, ima oružje! Sve moguće oružje!« »A.« »Ćerka mi je kod majke.« »Da popijemo nešto?« »Daj.« »Šta bi?« »Šampanjac. Ekstra Draj.« »Dobro.« Vrata su bila i dalje otvorena i popodnevno sunce je blistalo u njenoj kosi — bila je tako duga i tako crveno je gorela.»Mogu da se okupam?« upita ona. »Normalno.« »Pričekaj me«, rekla je. Ujutru smo razgovarali o njenim prihodima. Trebalo je da dobije pare: izdržavanje za dete i par čekova za nezaposlene. »Ima ovde prazan stan za izdavanje, tačno iznad mene.« »Pošto je?« »105 dolara i pola troškova.« »E jebi ga, toliko mogu. Je l' primaju decu? Dete?« »Primiće. Imam vezu. Znam gazde.«Tog utorka noću sedeli smo kod mene i pili; Temi i njen brat, Džej. Zazvonio je telefon. Bio je to Bobi. »Luj i njegova žena su ovde kod mene i ona bi volela da te upozna.« Luj je bio taj što se iselio iz stana u koji je ušla Temi. Svirao je u džez grupama po malim klubovima i nije imao mnogo sreće u tome. Ali bio je interesantan tip. »Ostavimo se toga, Bobi.« »Luj će se uvredi ako ne dođeš.« »Dobro, Bobi, ali dovodim par prijatelja.« Otišli smo tamo i počelo je upoznavanje. Onda je Bobi izneo svog piva kupljenog na angro. Stereo je bio uključen do daske. »Pročitao sam tvoju priču u Vitezu«, reče Luj. »Čudna priča. Nisi nikad jebo mrtvu ženu, je l' da?« »Izgledalo je samo kao da su neke bile mrtve.« »Znam na šta misliš.« »Mrzim tu muziku«, reče Temi. »Kako svirka, Luj?« »Eto, imam sada novu grupu. Ako izdržimo dovoljno dugo zajedno možda i uspemo.«»Čini mi se da ću nekom da ga sisam«, reče Temi, »mislim da ću da ga sisam Bobiju, mislim da ću da ga sisam Luju, mislim da ću da ga sisam burazeru!« Temi je imala na sebi dugački ogrtač, koji je izgledao u neku ruku kao večernja haljina, a u neku ruku kao spavaćica. Valeri, Bobijeva žena, bila je na poslu. Radila je dve noći u nedelji kao barmenka. Luj i njegova žena Paula, i Bobi, pili su već neko vreme. Do nedelje se uselila. Bila je tačno iznad mene. Mogla je da gleda u moju kuhinju gde sam kucao moje stvari na kuhinjskom stolu. Luj je povukao gutljaj piva, pripade mu muka, i on jurnu kroz vrata napolje. Temi je skočila i poletela za njim. Malo kasnije, oboje su zajedno ušli. »Odjebimo s ovog mesta«, reče Luj Pauli. »Dobro«, reče ona. Ustali su i otišli. Bobi je izneo još piva. Džej i ja smo nešto razgovarali. Onda sam čuo Bobija: »Ne krivi mene! Ej, čoveče, ne krivi mene!« Pogledao sam. Temi je spustila glavu u Bobijevo krilo i držala šake na njegovim mudima i onda ih pomerila naviše i uhvatila ga za karu i držala njegovu karu, a sve vreme njene su oči gledale pravo u mene