Opet smo se svađali. Kasnije, vratio sam se kući, ali nije mi bilo do toga da sedim sam i pijem.

Opet smo se svađali. Kasnije, vratio sam se kući, ali nije mi bilo do toga da sedim sam i pijem.

Počele su bile noćne trke. Uzeo sam flašu i krenuo na hipodrom. Stigao sam rano i proučio svoje tipove. Do kraja prve trke, flaša se na iznenađujući način ispraznila do pola. Mešao sam ga s vrelom kafom pa je brzo išlo. Dobio sam tri od prve 4 trke. Kasnije sam dobio jednu egzaktu i bio već skoro 200 dolara u dobitku kad se završila peta trka. Otišao sam do šanka i još malo se kladio. Te noći dobio sam ono što se zove »pun pogodak«. Lidija bi se usrala od muke da je mogla da me vidi kako trpam svu tu lovu u džep. Mrzela je kad bih dobijao na trkama, osobito kad bi ona gubila. Nastavio sam da pijem i da pogađam. Kad se završila deveta trka, bio sam 950 dolara u dobitku i veoma pijan. Gurnuo sam novčanik u džep pantalona i polako hodao do kola. Posmatrao sam iz kola one što gube kako odlaze s parkinga. Sedeo sam tako dok se gužva nije rasčistila i onda krenuo. Ispred samog hipodroma bila je samoposluga. Ugledao sam osvetljenu govornicu na kraju parkinga i skrenuo do nje. Pozvao sam Lidiju. »Slušaj«, kazao sam, »slušaj sada, kurvo. Bio sam noćas na trkama i dobio 950 dolara. Ja sam onaj koji dobija! Uvek ću biti onaj koji dobija! Ne zaslužuješ me, kurvo! Igrala si se sa mnom! E,sada je kraj! Dosta mi je! Čula si! Nisi mi potrebna ni ti ni tvoje proklete igre! Čuješ li ti mene! Je'l ti stigla poruka do mozga? Ili ti je glava deblja od gležnjeva?« »Henk... « »Da?« »Nije Lidija. Ovde Boni. Čuvam Lidiji decu. Ona je izašla večeras.« Okačio sam slušalicu i vratio se u kola.Lidija me je pozvala ujutru. »Kad god se napiješ«, reče, »ja idem da đuskam. Bila sam noćas u Crvenom Kišobranu i zvala muškarce na igru. Žena ima pravo na to.« »Ti si kurva.« »Ma nemoj? E, ako ima nešto gore od kurve to je dosada.« »Ako ima nešto gore od dosade, to je dosadna kurva.« »Ako nećeš moju picu«, reče ona, »daću je drugom.« »Tvoj problem.« »Posle igranke otišla sam kod Marvina. Htela sam da uzmem adresu njegove devojke i da je posetim. Frensin. I sam si išao kod njegove Frensin jedne noći«, reče Lidija. »Slušaj, nikad ja nju nisam karao. Bio sam suviše pijan da vozim do kuće posle zabave. Nismo se ni ljubili. Pustila me da spavam kod nje na kauču i ujutru sam otišao kući.« »Svejedno, kad sam stigla kod Marvina, rešila sam da ga ne pitam za adresu Frensin.« Marvinovi roditelji bili su bogati. Imao je kuću dole pored morske obale. Marvin je pisao poeziju, bolje od mnogih. Sviđao mi»Lepo, nadam se da si se fino provela«, rekoh i spustih slušalicu. Nikad mi telefon nije tako brzo zazvonio od momenta spuštanja slušalice. Bio je to Marvin. »Ej, pogodi ko je došao kod mene u sitne sate? Lidija. Kucala mi na prozor, pa sam je pustio unutra. Napalila me ko životinju.« »Dobro, Marvine. Jasno mi je. Nisi ti kriv.« »Je l' ne pizdiš?« »Ne na tebe.« »Dobro onda... « Uzeo sam onu glavu i ubacio je u kola. Vozio sam do Lidije i stavio glavu pred vrata. Nisam zvonio. Krenuo sam da se vratim. Lidija je izašla. »Što si takav kulov?« upita me. Okrenuo sam se. »Nisi izbirljiva. Jedan čovek za tebe je isti kao neki drugi. Neću da jedem tvoja govna.« »Neću ni ja tvoja!« vrisnula je i tresnula vratima. Otišao sam do kola, ušao i okrenuo ključ. Ubacio sam u prvu. Kola su stajala. Probao sam u drugoj. Ništa. Vratio sam u prvu. Proverio sam kako stoji kočnica. Kola su stajala. Probao sam u rikverc. Kola su krenula unazad. Zakočio sam i probao opet u prvoj. Kola nisu mrdala. Još sam bio veoma ljut na Lidiju. Pomislio sam, jebi ga, voziću kući unatraške. Onda su mi pali na pamet panduri kako me zaustavljaju i pitaju koji to radim. Verujte, se.dežurni, svađao sam se s devojkom i ovo je bio jedini način da se vratim kući. Nisam bio više toliko ljut na Lidiju. Izvukao sam se iz kola i došao do njenih vrata. Glava više nije bila tu. Zakucao sam. Lidija je otvorila vrata. »Slušaj«, rekoh, »jesi ti neka veštica?« »Ne, ja sam kurva, sećaš se?« »Moraš da me voziš kući. Moja kola hoće da idu samo unazad. Prokleta stvar je riknula.« »Ti to ozbiljno?«

»Dođi, pokazaću ti.« Lidija je pošla za mnom napolji. »Menjač je lepo radio. Onda odjednom kola idu samo unazad. Hteo sam tako da vozim do kuće.« Ušao sam. »Gledaj sad.« Upalio sam motor, ubacio u prvu, pustio kvačilo. Vagen je poskočio. Ubacio sam u drugu. Krenuo je brže. Ubacio sam u treću. Lepo je išao napred. Okrenuo sam i parkirao na drugoj strani ulice. Lidija je došla do mene. »Slušaj«, rekoh, »moraš da mi veruješ. Pre jedan minut kola su išla samo unazad. Sad su u redu. Molim te, veruj mi.« »Verujem ti«, reče ona. »Bog je to učinio. Verujem u takve stvari.« »To sigurno ima neko značenje.« »Ima.«