Lidija je imala dvoje dece; Tonta, dečka od 3 godina, i Lizu, devojčicu od 5 godina, koja je prekinula naše prvo...

Lidija je imala dvoje dece; Tonta, dečka od 3 godina, i Lizu, devojčicu od 5 godina, koja je prekinula naše prvo *ebanje.

Sedeli smo svi zajedno za stolom jedne noći i večerali. Dobro nam je išlo meni i Lidiji i ostajao sam na večeri skoro svake noći, spavao sa Lidijom i odlazio oko 11 pre podne da pogledam poštu i da pišem. Deca su spavala u susednoj sobi na vodenom krevetu. Bila je to jedna stara kućica koju je ona iznajmila od bivšeg japanskog rvača koji se sad bavio nekretninama. Taj je bio očigledno zagrejan za Lidiju. Nije bilo ničeg lošeg u tome. Bila je to lepa stara kućica. »Tonto«, rekoh dok smo jeli, »ti znaš da ja ne bijem tvoju mamu kad vrišti noću. Ti znaš ko je stvarno u nevolji.« »Da, znam.« »Što onda ne uđeš i pomogneš mi?« »Uh-uh. Znam ja nju.« »Slušaj, Henk«, reče Lidija, »ne okreći moju decu protiv mene.« »On je najružniji čovek na svetu«, reče Liza. Sviđala mi se Liza. Videlo se da će da bude riba i po jednog dana, riba i po i ličnost uz to. Posle večere, Lidija i ja otišli smo u našu spavaću sobu i ispružili se. Lidija mi je cedila bubuljice i mitesere. Imao sam loš ten. Okrenula je svetlo nadole ka mom licu i počela. Sviđalo mi se to. Uzdrhtao bih svaki put i ponekad mi se dizao. Bilo je to vrlo intimno. Ponekad, između dva stiska, Lidija bi me poljubila. Uvek mi je cedila prvo na licu, a onda bi prešla na moja leđa i grudi. »Voliš me?« »Aha.« »Opa, vidi ovog!« Pokazala mi je crnoglavog crvića s dugim žutim repom. »Lep je«, rekoh. Ležala je ispružena preko mene. Prestala je da cedi i pogledala me. »Smestiću ja tebe u grob, kurčino debela!« Nasmejao sam se. Ona me poljubi. »Vratiću ja tebe u ludnicu«, rekoh joj. »Obrni se. Daj leđa.« Obrnuo sam se. Cedila mi na potiljku. »Gle sad. Evo jedne junačine! Jao, izlete! Maznuo me u oko!« »Trebalo bi da nosiš zaštitne naočare.« »Ajde da napravimo malog Henrija! Zamisli, mali Henri Kinaski!« »Nek sačeka malo.« »Hoću bebu sad!« »Nek sačeka.« Mi samo spavamo i jedemo i izležavamo se i vodimo ljubav. Kao neke mrcine. Ljubav dve mrcine, tako ja to zovem.« »Meni je lepo.« »Nekad si i pisao ovde. Bio si u poslu. Donosio si tuš i pravio tvoje crteže. Sad odlaziš kući i sve interesantne stvari radiš tamo. Ti samo jedeš i spavaš ovde i onda odlaziš čim se probudiš. To je baš tupavo.« »Meni je lepo.« »Već mesecima nismo bili na nekoj zabavi! Ja volim da viđam ljude! Dosadno mi je! Izludeću od dosade! Hoću da radim nešto! Hoću da IGRAM! Hoću da živim!« »E, jebi ga.« »Ti si mator. Tebi je samo da sediš i kritikuješ sve i svakog. Nije ti ni do čega. Ništa ti nije po volji!« Ustao sam iz kreveta. Počeo sam da oblačim košulju. »Šta to radiš?« upita me. »Idem odavde.« »Eto ti ga sad! Čim ti nešto nije po volji odmah skačeš i juriš na vrata. Nikada nećeš da razgovaraš o stvarima. Odeš kući i olešiš se od pića i onda ti je ujutru toliko loše da ne znaš za sebe. Tada zoveš mene!« »Idem u pizdu materinu odavde!« »Ali zašto?«»Neću da ostajem tamo gde nisam poželjan. Neću da ostajem tamo gde me ne vole.« Lidija je ćutala. Zatim je rekla: »Dobro. Dođi, lezi ovamo. Ugasićemo svetlo i samo ćemo mirno da ležimo zajedno.« Zastao sam. Onda rekoh: »E pa dobro.« Svukao sam se skroz i zavukao se pod ćebe i čaršav. Priljubio sam bok uz Lidijin bok. Oboje smo ležali na leđima. Mogao sam da čujem cvrčke. Lep neki kraj. Prošlo je nekoliko minuta. Onda Lidija progovori: »Postaću velika.« Ćutao sam. Prošlo je još nekoliko minuta. Lidija iskoči iz kreveta. Uzdigla je obe ruke ka plafonu i glasno rekla: »POSTAĆU VELIKA! POSTAĆU ISTINSKI VELIKA! NIKO NE ZNA KOLIKO ĆU VELIKA BITI!« »U redu«, rekoh. Onda ona reče nižim glasom: »Nemaš ti pojma. Postaću velika. Imam veću moć od tebe!« »Moć«, rekoh, »nema veze. Ti treba to da učiniš. Skoro svaka beba u kolevci ima veću moć od mene.« »Ali ja ću to i da UČINIM! POSTAĆU ISTINSKI VELIKA!« »Dobro«, rekoh. »Ali vrati se dotle u krevet.« Lidija se vratila u krevet. Nismo se ljubili. Nećemo voditi ljubav. Osetio sam se umorno. Slušao sam cvrčke. Ne znam koliko je vremena proteklo. Bio sam skoro zaspao, ne baš sasvim, kad se Lidija iznenada uspravi u krevetu. Kriknula je. To je bio glasan krik. »Šta je sad?« upitah. »Budi miran.« Čekao sam. Lidija je sedela tako, ne pomerajući se jedno 10 minuta. Onda je pala natrag na jastuk. »Videla sam Boga«, reče ona, »upravo sam ugledala Boga.« »Slušaj, kurvo, izludeću od tebe!« Ustao sam i počeo da se oblačim. Poludeo sam. Nisam mogao da nađem gaće. U kurac s njima, pomislih. Ostavio sam ih gde god da su bile. Bio sam obučen i sedeo sam na stolici navlačeći cipele na bose noge. »Šta to radiš?« upita Lidija. Nisam bio u stanju da govorim. Krenuo sam u dnevnu sobu. Sako mi je visio preko stolice. Pokupio sam ga i obukao. Lidija je utrčala za mnom. Navukla je svoj plavi negliže i gaćice. Bila je bosa. Lidija je imala debele gležnjeve. Obično je nosila čizme da ih sakrije.

»NEĆEŠ DA IDEŠ!« ciknula je. »Ko te jebe«, rekoh, »idem odavde.« Skočila je na mene. Obično me napadala pijanog. Sada sam bio trezan. Izmaknuo sam se, ona pade na patos i prevrnu se na leđa. Prekoračio sam je idući prema izlazu. Od besa je sva zapenila, režeći, iskeženih usta. Izgledala je kao ženka leoparda. Pogledao sam nadole u nju. Osećao sam se bezbedno dok je ona na podu. Zarežala je i, kako sam se okrenuo, podigla se i zabila nokte u rukav mog sakoa, povukla i zderala rukav s moje ruke. Otkinuo se iz ramena sakoa. »Isuse Hriste«, rekoh, »vidi šta si napravila od mog novog sakoa! Tek što sam ga kupio!« Otvorio sam vrata i iskočio napolje s jednom ogoljenom rukom. Taman što sam otključao vrata od kola, kad začuh njene bose noge na asfaltu iza mene. Uskočio sam u kola i zaključao vrata. Upalio sam motor. »Ubiću ova kola!« vrisnula je. »Ubiću ova kola!« Njene pesnice tukle su po krovu, po prozorima, u vetrobran. Pokrenuo sam kola veoma lagano, da je ne ozledim. Moj Merkuri Komet iz 62. bio se rasturio i tek što sam pazario ovog Vagena iz 67. Održavao sam ga sjajnog i uglancanog. Imao sam čak i perušku za čišćenje u pregradi. Kako sam krenuo, Lidija nije prestajala da čuka pesnicama po kolima. Kad sam je ostavio iza sebe, ubacio sam u drugu. Pogledao sam u retrovizor i video je kako stoji sasvim sama na mesečini, nepomična, u svom plavom negližeu i gaćicama. Stomak je počeo da mi se grči i prevrće. Osetio sam se bolestan, beskoristan, tužan. Bio sam zaljubljen u nju.