ISPOVEST: Pre nedelju dana kupila sam kutiju vijagre i muzu stavljam dve tablete u veceru…

Situacija je ovakva. Moj muž i ja smo se zabavljali tri godina i već smo četri godine u braku.

Ja sam odmah htela da imamo bebu ali je on rekao da još nije spreman i da malo sačekamo. To malo traje već 4 godine i on ne mjenja svoju odluku. Pre nedelju dana kupila sam kutiju vijagre i muzu stavljam dve tablete u veceru, kad legnemo u krevet navali kao lud na mene, medjutim uvek ga istrese na mojim si*ama. Kad sam mu rekla da zelim bebu odmah je počeo da se nervira i da histerise kako je rano za to. Jednostavno tvrdi još da završi ovo pa ono i tako iz godine u godinu. Već neko vreme razmišljam o tome da krenemo svako svojim putem, ali opet ne znam kako da krenem iz početka. Volim ga još uvek, dobar je prema meni, nežan, u svemu mi pomaže ali nikako ne može da shvati zašto je meni toliko bitno da imamo dete. Ne mogu ni da ga prisiljavam na to, a ja hoću da umrem od želje da imamo bebu. Znam da niko osim mene ne može da reši ovaj problem ali malo će mi biti lakše ako ga podelim sa nekim. Loading Imam 28 godina, živim u Londonu, išla sam na Oxford, i sada radim kao pravnica. Imam mlađu sestru(22), koja je jedva srednju završila(izlasci, momci, opijanje, narkotici…). Naravno nije otišla na fakultet(što nije kraj svijeta). I prije godinu dana saznam kako hoće da ide na faks, ali u Graz. Moji su bili oduševljeni, i poslali su je. I ja prije 2-3 sedmice uzmem odmor da je odem posjetiti(nisam joj rekla da dolazim). Stižem tamo, i imam i šta za vidjeti. Stan u haosu, ona “odvaljena” od alkohola, droge… sa njom u stanu još 2 muškarca.. ostavljaju joj pare na sto i izlaze. Ljudi moji, ne mogu vam opisati kako sam se osjećala. I odlučila sam nešto preduzeti, sestra mi je, ne mogu je gledati takvu.. Dovela sam je sa sobom, ovdje će ići na fakultet(jer onaj u Grazu nije ni upisala).. Bijesna sam na roditelje, jer su od početka znali šta se sa njom dešava, a nisu reagovali,”da ne pukne bruka”…