Moj život je doskoro bio vrlo monoton. Kuća, deca, muž, rintanje od jutra do mraka nikako da ugrabim malo vremena da zadovoljim svoju pi*kicu. Sve dok u našu malu čaršiju nije stigao mlad doktor, hirurg. Visok, lep, muževan.Moje koleginice umalo da se pobiju koja će da radi s njim u smeni. Strašno je koliko su mi bile smešne dok sam ih gledala kako mu se otvoreno nabacuju, crvene dok pričaju s njim, zamuckuju. Bože, mislila sam, koliko su neozbiljne. A on, kao paun. Svestan sebe i utiska koji ostavlja na žene, šepurio se bolničkim hodnicima do besvesti. Trudila sam se da ga ignorišem. Na sreću, od svojih koleginica nisam ni mogla da dođem na red da radim s njim u noćnoj smeni. Ponekad, kada bismo se slučajno našli u istoj prostoriji, osećala sam njegov pogled na sebi. Bezobrazan. Umišljaš, govorila sam sebi i gledala da na to zaboravim. Pred kraj prošle godine koleginica Sanja se iznenada razbolela. Pozvala me i zamolila da je zamenim u trećoj smeni. Prihvatila sam bez razmišljanja. Kada sam uveče došla na posao imala sam šta da vidim. Gospodin Doca bio je sa mnom u smeni. U prijemnoj ambulanti nije bilo neke gužve te noći. Ne znam kako smo počeli da ćaskamo o svemu. I zamislite, prijalo mi je. Osećala sam neku čudnu jezu. Ovaj čovek me privlači kao niko do sada, pomislih. Već u sledećem trenutku sam osetila njegove usne na svojim. Videla sam mu u očima da i on oseća isto. Drhtali smo. Poslednje čega se sećam jeste trenutak kada mi je otkopčao mantil. Gaćice su za tren bile na podu. A onda je.
0 comments:
Post a Comment