kod mene smo se spremile, obe kratke minice, visoke pete i cipkaste uske majicice, niko nam nije mogao odoleti….al nas dve smo zelele samo jednog, i nije nam bio problem da ga osvojimo….posle cetiri eksirane tekile krenule smo u zivot! na ulazu u diskoteku skontale smo to drustve jer se nekako izdvajalo od drugih, tu je bio i on….decko koji nas je obarao…prisle smo mu polako i pocele da igramo oko njega, druge su nam zavidele jer je on bio decko na dobrom glasu….posle malo vremena tekila nas je skroz udarila u glavu i nismo znale sta radimo a on je vec naveliko bio napaljen, toliko da smo ga osetile…on je takodje uzvracao dodire svojim carobnim jakim rukama, mi se nismo bunile… u diskoteci je bio mrak, pa nismo obracale paznju da li ce nas neko videti….pocele smo ga skidati, na sta se on samo nasmesio i rekao bas ste lude samo nastavite, skinuo nam je majice, tako da smo ostale u brusevima ne..- Izvinjavam se što sam prekinula vašu... stvar - rekla je nadmeno. Nije znala kako tačno da nazove snimanje i nije je bilo briga. Okrenula je leđa ciničnom pogledu Drejka Slouna i obratila se Mariju koji je odavao utisak pristojnog čo-veka. - Ja sam Lori Periš i rečeno mi je da treba ovde da se sretnem sa g. Rivingtonom u tri sata. Izvinjavam se zbog nezgode koju sam izazvala! - To je samo jedna u nizu danas, nažalost - prokomentarisao je teško uzdišući. Krišom je pogledao u Drejka i dodao: - Gospodin Rivington je zauzet. Da li možete da ga sačekate u mojoj kancelariji? Trebalo bi uskoro da vam se pridruži. - Da, hvala vam - odgovorila je. - Platiću polomljenu vazu. - Zaboravite na to. Idite uz stepenice i kroz kontrolnu kabinu. Moja kancelarija je preko puta. - Hvala vam - ponovila je Lori pre nego što se okrenula i, svesna da su sve oči u studiju uprte u nju, popela se uz spiralne stepenice. I pre nego što je stigla do vrha, Mari je već sve ponovo vratio na radne pozicije. Volela bi da je mogla da zastane i prouči kontrolnu tablu, zastrašujući, komplikovan kompjuter. Brojni monitori koji su visili iznad njega omogućavali su reditelju da vidi šta su kamere snimale, a trenutno su fokusirale lice Drejka Slouna. Bila je u iskušenju da mu se isplazi. Srušila se na jedinu slobodnu stolicu, osim one plastične naprsle, koja se nalazila iza zatrpanog radnog stola. Posmatrala je prašnjave fotografije na zidu na kojima je taj kako-se-zove Mari bio u društvu glumaca, režisera i drugih slavnih ličnosti. Ko je uopšte bio taj g. Rivington? Je li možda bio jedan od direktora TV mreže? Ili tehničar? Ne. Morao je biti bogat, jer je školovanje u institutu Norvud bilo skupo. A Dženifer je ži-vela u školskom internatu, što je utrostručavalo troškove. Deset minuta se odužilo, i Lori je već postajala nestrpljiva kada je začula kako se iza nje otvaraju vrata. Drejk Sloun je ušetao u kancelariju i tiho zatvorio vrata. Lori je ustala i zauzela odbrambeni stav - Ja sam ovde da se... - Ja sam g. Rivington, Dženiferin otac. Lori je osetila kako joj usne formiraju malo okruglo O. Zurila je u njega dok se naslanjao na vrata. 9 Presvukao se. Nosio je farmerke i pulover. Komotne rukave džempera je nonšalantno podigao do laktova. - Izgledate iznenađeno. Potvrdno je klimnula glavom. - Dr Norvud vam nije otkrila moje umet-ničko ime? - To nije bilo pitanje. Odsutno se počešao po uhu. - Ne, pretpostavljam da nije. Sigurno je brinula da me pogrešno ne procenite. Znate, glumci su na lošem glasu. - Uglovi usana su se izvili u nešto nalik osmehu, koji je nestao isto tako brzo kao što se i pojavio. - Naročito ako je sve što čitate u žutoj štampi tačno. Da li ste znali da sam prošle nedelje naterao sadašnju devojku da abortira? Bar sam tako ja pročitao - dodao je zajedljivo. Lori je i dalje bila previše zaprepašćena da bi odgovorila. Ironično je pomislila šta bi ostale nastavnice iz škole rekle kada bi znale da se nalazi u istoj prostoriji sa dr Glenom Hembrikom, alijas Drejkom Slounom. Lori je uvek bila hladne glave i dorasla situaciji - sem kada bi njen temperament prevladao. Zašto je onda sada stajala pred njim bez reči i vlažnih dlanova čvrsto stisnutih u pesnice? Nije se pomerila od kada joj je razotkrio svoj identitet. Jezik joj se zalepio za gornje nepce. - Ako vam je to za utehu gospođice Periš, ni vi niste ono što sam ja očekivao. - Odgurnuo se od vrata, a Lori je instiktivno ustuknula jedan korak unazad. Nasmešio se onim osmehom koji je produbio jamicu na njegovom desnom obrazu. Znao je da joj je neprijatno što je sa njim sama u toj maloj kancelariji. To ju je baš naljutilo! Šta misli, ko je on! Neće ona pred njim stajati kao neka balava obožavateljka u prisutvu neke rok zvezde i mucati kao budala. Drejk Sloun je takođe od krvi i mesa, kao i svako drugi. - Nisam gospođica Periš, nastavnica Periš. Podsmešljivo je podigao jednu obrvu i promrmljao: - Trebalo je da znam. - Njegovo superiorno držanje ju je iritiralo. Odgovorila mu je svojim najslužbenijim tonom - Doktorka Norvud me je poslala da razgovaramo o Dženifer, g. Rivingtone. - Drejk. Da li ste za šolju kafe? - Pokazao je ka aparatu za kafu na kome se grejao bokal sa tečnošću crnom i gustom kao mrak. Lori nije želela kafu, ali je zaključila da bi time dobila nešto što bi stezala u ruci umesto druge ruke. - Da, molim vas.
0 comments:
Post a Comment