Bobijeva žena je radila dve noći u nedelji i, kada bi otišla, on se bacao na telefon. Već sam znao da mu je utorkom i četvrtkom tužno samom.

Bobijeva žena je radila dve noći u nedelji i, kada bi otišla, on se bacao na telefon. Već sam znao da mu je utorkom i četvrtkom tužno samom.
Bio je utorak uveče kad mi je zazvonio telefon. Bobi. »Ej, čoveče, da skoknem do tebe na par piva?« »Dobro, Bobi.« Sedeo sam u fotelji preko puta Temi, koja je bila na kauču. Bobi je ušao i seo na kauč. Otvorio sam mu pivo. Bobi je sedeo i pričao sa Temi. Razgovor je bio toliko mrtav da sam se isključio. Ali nešto od toga je ipak procurilo. »Ujutru«, veli Bobi, »tuširam se hladnom vodom. To me stvarno razbudi.« »I ja se tuširam hladnom vodom ujutru«, kaže Temi. »Ja se tušnem hladnom vodom, a onda se istrljam peškirom«, kaže Bobi, »onda čitam novine ili tako nešto. Onda sam spreman za čitav dan.« »Ja se samo tuširam hladnom vodom, ali se ne brišem«, kaže Temi, »ostavljam kapijice na svom mestu.« Bobi će onda: »Ponekad se kupam u zbilja vreloj vodi. Voda je tako vrela da moram da skliznem veoma polako u nju.« Zatim je Bobi ustao i prikazao kako on to sklizne u njegovu zbilja vrelu vodu. Razgovor se prebacio na filmove i TV program. Oboje su izgleda obožavali filmove i TV program. Razgovarali su 2-3 sata, non-stop. Onda je Bobi ustao. »Dobro«, rekao je, »moram da idem.« »Oh, molim te ne idi, Bobi«, reče Temi. »Ne, moram da idem.« Valeri se uvek pravo s posla vraćala kući.