Mnogi iz naše porodice često od nas traže da im pozajmimo “do prvog”. Moja tetka, sestra od moje mame, inače samohrana majka i kao takva baš teško živi i često pozajmljuje od mene. Ukupno nam je bila dužna preko 1000 eura. Moja supruga me bukvalno natjerala da odem kod tetke i da zatražim novac. Kada sam došao i zatražio da mi barem nešto vrati, ona je bez riječi ustala od stola i izašla u drugu sobu. Ode po novac, pomislio sam, a tada se začula iz druge sobe i zvala me da dođem. Sve to mi je nekako bilo čudno, a kada sam ušao u tu sobu baš sam se iznenadio i bukvalno nisam zna kako da reagujem. Moja tetka je ležala na krevetu, bez odjeće sa raširenim nogama i dok se prstima mazila po svojim butinama rekla mi je “Znam da je malo čudno, ali sine dragi ja nemam novca i… RADI ŠTA TE VOLJA!” Tako sam stojao i gledao je, bukvalno sam bio skamenjen, nisam znao šta da radim i možda bih samo izašao i otišao, ali tada sam osjetio da mi se diže, a u takvoj situaciji svaki muškarac gubi svaki kontakt sa zdravim razumom. Šta da napišem, za sve pare sam je pocijepao, plakala je od bola, ali u isto vrijeme i zadovoljstva, barem je tako govorila. Čudno iako tetku nikada nisam...Posle dva dana, u 4 ujutru, neko je zalupao na moja vrata. »Ko je?« »Ona riđa maca.« Pustio sam Temi da uđe. Sela je, i ja otvorih par piva. »Kandi mi iz usta, imam dva kvarna zuba. Nemoj da me ljubiš.« »Dobro.« Razgovarali smo. U stvari, slušao sam. Temi je bila drogirana. Slušao sam i gledao u njenu dugu riđu kosu i, kada se zaboravljala, gledao sam i gledao u to njeno telo. Bilo je napeto pod odećom, moleći da izbije napolje. Pričala je do mile volje. Nisam je ni pipnuo. U 6 ujutru, Temi mi je dala svoju adresu i broj telefona. »Moram da idem«, kazala je. »Otpratiću te do kola.« To je bio svetlocrveni Kamaro, totalno slupan. Hauba i prednji deo bili su skroz ulubljeni, jedna strana otrgnuta i otvorena, prozora nije ni bilo. Unutra je bilo krpa i bluza i kutija Klineksa i novina i mleka u tetrapaku i flaša koka-kole i žica i kanapa i papirnih maramica i časopisa i papirnih čaša i cipela i savijenih šarenih slamki za piće. Ova masa stvari bila je nagomilana iznad visine sedišta i prekrivala je sedišta. Samo je oko vozača bilo malo slobodnog prostora. Temi je izbacila glavu kroz prozor i mi se poljubismo. Zatim se otkinula od ivičnjaka i do ćoška je već išla 70 na sat. Rasturala je kočnice i Kamaro se ljuljao gore-dole, gore-dole. Vratio sam se unutra. Legao sam u krevet i mislio o njenoj kosi. Nikada nisam poznavao pravu riđokosu. Živa vatra. Kao munja s neba, pomislih. Njeno lice nekako nije više izgledalo tako grubo...
0 comments:
Post a Comment