U životu imam više manje sve, brak je dobar. imamo dvoje djece, ne bih ovdje navodila njihova imena zbog privatnost, recimo da se zovu Valentina i Filip.. Filip je stariji, sad ima 25 godina i otišao je raditi u Zagreb, uzeli su ga u jednu veliku firmu za osiguranja. A Valentina je naša mala ljubimica, ne mogu ni vjerovati da ima 19 već. Odabrala je dobar fakultet i stvarno je s dobro, a jako voli i svog dečka, za kojeg recimo da se zove Karlo. Karlo je stariji, ima skoro 30 godina, a zajedno su već godinu, godinu i pol. Baš ih je nekako lijepo gledati zajedno, Karlo radi kao dostavljač u jednoj službi ovdje, nije puno, ali sve što zaradi troši na našu Valentinicu. Uglavnom prije nekih 4-5 mjeseci sam prvi put primijetila da mi Karlo daje neke komplimente, prvo mi se učinilo da je onako usput. onda se to ponovilo, pohvalio mi je jednu plavu haljinu koja je malo kraća i to dok Valentine nije bilo u sobi. jednom mi je onda rekao neku dvosmislenu rečenicu, nešto u smislu da mu je “uvijek drago kad nas dvoje možemo malo propričati”, prvo sam mislila da je samo pristojan i drag. ali onda sam primijetila da me uvijek u prolazu kao slučajno dotakne i okrze, prvo je bilo malo, a jednom mi je dlanom baš prešao preko guze. trznula sam se, a Karlo se pravio da ništa nije bilo.tako je to trajalo nekih par mjeseci, a onda smo jednom bili sami kod mene doma. muž je još bio na poslu, čekali smo Valentinu da dođe s predavanja, a Karlo je nešto čitao na mobitelu. onda se osjednom sjeo malo bliže meni i..Dobio sam pismo. Bilo je poslato iz Holivuda. Dragi Kinaski: Nedavno sam pročitala skoro sve vaše knjige. Radim kao daktilografkinja u jednoj firmi na Čiroki Aveniji. Okačila sam vašu sliku na radnom mestu. To je poster s jednog od vaših čitanja. Ljudi me pitaju: »Ko ti je to?« i ja kažem: »To mi je momak,« a oni uvek: »Bože blagi!« Dala sam šefu knjigu vaših priča Zver sa tri noge i on je rekao da mu se ne sviđa. Rekao je da nemate pojma s pisanjem. Kazao je da je to jeftino sranje. Prilično je pobesneo u vezi s tim. Svejedno, sviđaju mi se vaše stvari i volela bih da vas upoznam. Kažu da sam prilično dobro građena. Hoćete da proverite? livo vas, Valensija Ostavila mi je dva broja telefona, jedan kućni, jedan na poslu. Bilo je oko pola 3 po podne. Okrenuo sam onaj na poslu. »Da?« javio se ženski glas. »Je li tu Valensija?« »Valensija na telefonu.« »Ovde Kinaski. Dobio sam tvoje pismo.« »Mislila sam da ćete pozvati.« »Imaš seksi glas«, rekoh. »I ti«, odgovori ona. »Kada mogu da te vidim?« upitah. »Pa, ne radim ništa večeras.« »Dobro. Da se vidimo večeras?« »U redu«, reče ona, »videćemo se kad završim posao. Možeš me naći u jednom baru na Kajunga Bulevaru, Lisičja Rupa. Je l' znaš gde je to?« »Znam.« »Vidimo se onda oko 6 ... « I tako, seo sam u kola i vozio tamo i parkirao ispred Lisičje Rupe. Zapalio sam cigaretu i sedeo neko vreme. Zatim sam izašao i ušao u bar. Koja je bila Valensija? Stajao sam tu i niko ništa nije progovorio. Prišao sam šanku i naručio duplu votku sa sodom. Onda sam čuo moje ime: »Henri?« Pogledao sam oko sebe i ugledao samu plavušu u separeu. Poneo sam piće i seo kod nje. Imala je negde oko 38 godina i nije bila građena. Već se bila ofucala, pomalo predebela. Sise su joj bile veoma velike, ali su umorno visile. Imala je kratko podsečenu plavu kosu. Bila je teško našminkana i izgledala je umorno. Nosila je pantalone, bluzu i čizme. Bledoplave oči. Mnogo narukvica na svakoj ruci. Lice joj ništa nije otkrivalo, mada je možda nekad bila lepa. »Bio je to zbilja očajno jeben dan«, reče ona. »Otkinula sam dupe od kucanja.« »Ajde da izađemo neko drugo veče kad se budeš bolje osećala«, rekoh ja. »Jebeš ga, nema veze. Još jedno piće i ima odmah da se povratim.« Valensija dade znak kelnerici. »Još jedno vino.« Pila je belo vino. »Kako ide s pisanjem«? upita me. »Ima li neka nova knjiga?« »Ne, ali radim na romanu.« »Kako se zove?« »Nema još naslov.« »Hoće li biti dobar?« »Nemam pojma.« Oboje smo ćutali neko vreme. Popio sam moju votku i naručio novu. Valensija jednostavno nije bila moj tip, u bukvalnom smislu reči. Bila mi je odbojna. Ima takvih ljudi — čim ih upoznate, smesta ih prezirete. »Ima jedna Japanka kod mene na poslu. Čini sve moguće kako bi me otpustili. Dobro stojim s gazdom, ali ta fuksa mi zagorčava dan. Nabiću joj nogu u dupe kad-tad.« »Odakle si?« »Čikago.« »Ne volim Čikago«, rekoh. »Ja volim Čikago.« Popio sam moje piće, ona je ispila svoje. Gurnula je svoj račun prema meni. »Ne smeta da platiš? Imala sam i salatu od rakova.« Izvadio sam ključ da otključam vrata od kola. »Ovo tvoja kola?« »Da.« »I očekuješ od mene da se vozim u takvim starim kolima?« »Slušaj, ako ne želiš da ulaziš, nemoj da uđeš.« Ušla je. Izvadila je svoje ogledalce i počela da šminka lice za vreme vožnje. Nije bilo daleko do mog stana. Parkirao sam. Unutra je rekla: »Ovaj stan je odvratan. Treba neko da ti ga sredi.« Izvadio sam votku i sode i sipao dva pića. Valensija je svukla čizme. »Gde ti je pisaća mašina?« »Na stolu u kujni.« »Nemaš pult? Mislila sam da pisci imaju pult.« »Neki nemaju ni kuhinjski sto.« »Jesi bio oženjen«? upita Valensija »Jednom.« »Šta nije bilo u redu?« »Počeli smo da se mrzimo.« »Ja sam bila dvaput udata. Još viđam moje bivše muževe. Družimo se.« »Pij.« »Nešto si mi nervozan«, reče Valensija. »Dobro mi je.« Valensija je popila svoje piće, zatim se ispružila na kauču. Stavila mi je glavu u krilo. Počeo sam da joj karam kosu. Sipao sam joj novo piće, zatim nastavio s kurcanjem njene kose. Mogao sam da gledam pod njenu bluzu i da joj vidim sise. Sagnuo sam se i dao joj dug poljubac. Jezik joj je skakao u mojim ustima. Mrzeo sam je. Kurac je počeo da mi raste. Ponovo smo se ljubili i onda joj zavukoh ruku u bluzu. »Znala sam da ću te upoznati jednog dana«, reče ona. Opet sam je poljubio, ovaj put s malo sirovosti. Osetila je moju karu kako je kuca u glavu. »Ej!« reče ona. »Ništa to nije«, rekoh. »Kad bi se zezali«, reče ona, »šta smeraš?« »Ne znam ... « »Znam ja.« Valensija je ustala i pošla u kupatilo. Kad je izašla, bila je gola. Zavukla se pod čaršave. Ja sam popio još jedno piće. Onda sam se skinuo i ušao u krevet. Sklonio sam čaršave. Koje sisurine. Bila je pola sisa, pola žena. Učvrstio sam jednu rukom što sam bolje mogao i sisao bradavicu. Nije se ukrutila. Prešao sam na drugu sisu i sisao bradavicu. Nije bilo odgovora. Mlatio sam joj malo sise. Gurnuo sam kurac među njih. Bradavice ostadoše mekane. Rinuo sam joj kurac u usta, a ona okrenu glavu. Palo mi je na pamet da joj spalim bulju cigaretom. Koja masa mesišta je ona bila. Izmuzena išutirana ulična fuksa. Fukse me obično pale. Kurac mi je stajao kao kolac, ali ja nisam bio prisutan u tome. »Jesi ti Jevrejka«? upitah. »Ne.« »Ličiš na Jevrejku.« »Nisam.« »Živiš u kraju oko Ferfeksa, je l'?« »Da.« »Jesu ti roditelji Jevreji?« »Slušaj, kakvo je to jevrejsko sranje?« »Nemoj da se vređaš. Neki od mojih najboljih prijatelja su Jevreji.« Opet sam joj malo mlatio sise. »Izgledaš uplašeno«, reče Valensia. »Izgledaš napeto.« Mahnuo sam joj kurcem ispred lica. »Je l' ti ovo izgleda uplašeno?« »Izgleda odvratno. Gde si pokupio sve te debele vene?« »Meni se sviđaju.« Ščepao sam je za kosu i pritisnuo joj glavu uza zid i sisao joj zube gledajući je u oči. Počeh da je mažnjavam za pičku. Dugo joj je trebalo da se naloži. Polako se otvarala pa sam joj nabio prst. Napipao sam klitoris i obrađivao ga. Zatim sam je naguzio. Kurac mi je bio u njoj. U suštini, mi smo se jebali. Nisam imao nikakvu želju da je zadovoljim. Valensija je imala pristojan stisak. Bio sam dosta duboko u njoj ali nije izgledalo da ona to registruje. Nisam mario za to. Pumpao sam i pumpao. Još jedna jebačina. Istraživanje. Nije tu bilo ni traga nekom silovanju. Beda i neznanje proizvodili su sopstvene istine. Bila je moja. Bili smo dve životinje u džungli i ja sam je klao. Počela je da svršava. Poljubio sam je i usne joj se najzad rastvoriše. Ukopao sam ga. Plavi zidovi su nas posmatrali. Valensija je počela da ispušta slabašne glasove. To me je podstaklo. Kad je izašla iz kupatila, ja sam bio obučen. Dva pića su stajala na stolu. Popili smo naša pića. »Otkud to da živiš u kraju oko Ferfeksa?« upitah je. »Sviđa mi se tamo.« »Da te odbacim kući?« »Ako ti nije teško.« Živela je dva bloka istočno od Ferfeksa. »Evo moje kuće«, reče ona, »ona vrata sa zaštitnom mrežom.« »Lepo izgleda.« »I jeste. Hoćeš da uđeš malo?« »Imaš nešto za piće?« »Je l' piješ šeri?« »Normalno.« Ušli smo. Peškiri su se vukli po patosu. Šutnula ih je pod kauč u prolazu. Onda je izašla sa šerijem. Bila je to vrlo jeftina roba. »Gde ti je kupatilo«? upitah. Pustio sam vodu da ubijem zvuk, zatim izbljuvao šeri. Opet sam pustio vodu i izašao. »Jesi za još jedno«? upita me. »Normalno.« »Dolazila su deca«, reče ona, »zato je takav nered.« »Imaš decu?« »Da, ali Sem brine o njima.« Ispio sam svoje piće. »Znaš šta, hvala ti za pića. Moram da idem.« »Dobro, imaš moj broj.« »Tačno.« Valensija me je ispratila na vrata. Tu se poljubismo. Onda sam prešao do Vagena. Ušao sam i krenuo. Okrenuo sam oko ćoška, duplo se parkirao, otvorio vrata i izbljuvao ono drugo piće.
Izvor:Komicnistatusi.rs
0 comments:
Post a Comment