Bio je vikend i Stefana je dosla kod mene da se zezamo, sedele smo u sobi i gledale nesto po fejsu , kada mi ona odjednom rece… – Aaa oduvek sam razmisljala ,kakav li ku**ac ima tvoj brat Milos ? Pogledala sam i prsnula u smeh, nemam pojma nikada nisam videla, hoces da idemo da pogledamo. Stefana me pogleda i klimnu glavom, usala sam i pozvala je idemo on je u svojoj sobi, Stefana se nacerila i krenula za mnom. Moj stariji brat je lezao na francuskom krevetu u svojoj sobi i gledao neku utakmicu, usle smo obe u njegovu sobu i skocile u krevet, on nas pogleda i rece… – Cao devojke sta radite …. – Nista batice dosle smo nesto da vidimo … Stefana se smejala zlobno… – A sta to ? … pitao je moj brat , nista mu nije bilo jasno… – Paaaa dosle smo da nam pokazes , svoj ku**ccc ! – Molimmmm jel si ti normalna bre kretenko jedna ! brat je bio sokiran – Ali Stefana se interesuje , a i ja zelim da vidim Probudio me je neki zvuk. Nije još bio sasvim dan. Sesilija se muvala po sobi oblačeći se. Pogledao sam na sat. »5 ujutru. Šta radiš to?« »Hoću da gledam izlazak sunca. Obožavam izlazak sunca!« »Nije čudo što ne piješ.« »Vratiću se. Možemo zajedno na doručak.« »Ima jedno 40 godina kako nisam u stanju da doručkujem.« »Idem da gledam izlazak, Henk.« Našao sam neotvorenu flašu piva. Bila je topla. Otvorio sam je, ispio. Onda sam zaspao. U pola 11 neko je zakucao na vrata. »Slobodno... « Bili su to Bobi, Valeri i Sesilija. »Doručkovali smo zajedno«, reče Bobi. »Sesilija sad hoće da skine cipele i prošeta duž plaže«, reče Valeri. »Nikada ranije nisam videla Tihi Okean, Henk. Tako je divan!« »Sad ću se obučem ... « Prošetali smo duž obale. Sesilija je bila srećna. Kad su naišli talasi i zapljusnuli joj bose noge, ona vrisnu. »Šetajte vi dalje«, rekoh, »idem da nađem neki bar.« »Idem i ja s tobom«, reče Bobi. »Ja ću da pazim na Sesiliju«, reče Valeri... Našli smo najbliži bar. Bile su samo dve slobodne stolice za šankom. Seli smo. Bobi je zapao do muškog. Ja sam zapao do ženske. Bobi i ja naručismo pića. Žena do mene imala je jedno 26, 27 godina. Nešto ju je iznurilo — njene oči i usta delovali su umorno — ali još se držala uprkos tome. Kosa joj je bila tamna i negovana. Nosila je suknju i imala dobre noge. Duša joj je bila topaz, to se ogledalo u njenim očima. Prislonio sam nogu uz njenu. Nije se pomerila. Iskapio sam svoju čašu. »Kupi mi piće«, upitah je. Dala je znak barmenu. Prišao je. »Votku za džentlmena.« »Hvala ... « »Babet.« »Hvala, Babet. Ja sam Henri Kinaski, pisac alkoholičar.« »Nikad čula.« »Ni ja.« »Imam radnju tu kod plaže. Drangulije i sranja, uglavnom sranja.« »Isti smo. Ja pišem dosta sranja.« »Ako ste tako loš pisac, što ne prekinete s tim?« »Treba mi hrana, sklonište i odeća. Časti me još jedno.« Babet je dala znak barmenu i dobih novo piće. Priljubili smo naše noge. »Ja sam pacov«, rekoh, »imam zatvor i ne diže mi se.« »Ne znam ništa o tvojim crevima. Ali ti si pacov i diže ti se.« »Koji ti je broj telefona?« Babet je zavukla ruku u torbicu da uzme olovku. Tog trenutka uđoše Sesilija i Valeri. »Aha«, reče Valeri, »evo ih ovi gadovi. Rekla sam ti. Najbliži bar!« Babet je skliznula sa svoje stolice. Izašla je iz bara. Mogao sam da je vidim kroz roletne na staklima. Odlazila je niz ulicu, i zaista je imala telo. Vitko kao vrba. Njihalo se na vetru i nestalo
0 comments:
Post a Comment