Kad sam se probudio, bilo je pola 2 po podne. Okupao sam se, obukao, otvorio poštu. Pismo od mladića iz Glendejla. »Dragi g. Kinaski: ja sam mlad pisac i mislim da dobro pišem, veoma dobro, ali mi pesme stalno vraćaju. Kako neko uleće u tu igru? U čemu je tajna?

Kad sam se probudio, bilo je pola 2 po podne. Okupao sam se, obukao, otvorio poštu. Pismo od mladića iz Glendejla. »Dragi g. Kinaski: ja sam mlad pisac i mislim da dobro pišem, veoma dobro, ali mi pesme stalno vraćaju. Kako neko uleće u tu igru? U čemu je tajna?

Koga treba poznavati? Vaše ja pisanje cenim mnogo i voleo bih da svratim i porazgovaram sa vama. Poneću piva i možemo da popričamo. Voleo bih i da vam pročitam neke moje stvari... « Jadni jebac nije imao pičku. Bacio sam njegovo pismo u korpu za otpatke. Posle jedno sat vremena Liza se vratila. »Oh, pronašla sam najčudesnije kostime!« Imala je pune ruke haljina. Ušla je u spavaću sobu. Prošlo je neko vreme, onda se pojavila. Bila je odevena u dugačku haljinu sa visokim okovratnikom. Zavrtela se preda mnom. Stajala joj je mnogo lepo oko dupeta. Haljina je bila zlatna i crna, a ona je imala crne cipele. Odigrala je neki zavodljivi ples. »Sviđa ti se?« »O, da... « Sedeo sam i čekao. Liza se vratila u spavaću sobu. Zatim se pojavila u zelenom i crvenom sa srebrnim tufnama. Bio je to rašiven kroj koji je otkrivao njen pupak. Dok je paradirala preda mnom, gledala me je u oči na poseban način. Nije to bilo ni stidljivo ni izazovno, bilo je savršeno. Ne sećam se koliko mi je kostima prikazala, ali poslednji je bio prava stvar. Stajao joj je pripijen uz telo, sa šlicevima na obe strane. Kad je hodala naokolo, prvo bi joj izlazila jedna noga iz haljine, zatim ona druga. Haljina je bila crna, svetlucava, s dubokim dekolteom. Ustao sam dok je hodala preko sobe i ulovio je. Divlje sam je poljubio, povijajući je unazad. Ljubeći je i dalje, počeo sam da zadižem njenu dugu haljinu. Skroz sam joj zadigao zadnji deo haljine i ugledao njene gaćice, žute boje. Zadigao sam i prednji deo haljine i počeo da je nabadam kurcem. Njen jezik je skliznuo u moja usta — bio je svež kao da je pila ledene vode. Priveo sam je unatraške u spavaću sobu, bacio je na krevet i masakrirao. Svukao sam joj te žute gaćice, a skinuo sam i moje. Pustio sam mašti na volju. Njene noge bile su mi oko vrata dok sam stajao iznad nje. Raširio sam joj noge, propeo se i kliznuo ga u nju. Malo sam ga promešao naokolo, raznim brzinama, zatim su usledili ljutiti ubodi, ljubavni ubodi, izazovni ubodi, brutalni ubodi. Vadio sam ga s vremena na vreme, a onda se vraćao. Na kraju sam se prepustio, zadao joj poslednjih nekoliko uboda, svršio i klonuo pored nje. Liza me je i dalje ljubila. Nisam bio siguran da li je dobila svoje ili ne. Ja jesam. Večerali smo u francuskom restoranu gde su servirali i dobru američku hranu po razumnim cenama. Tu je bilo uvek prepuno, što nam je dalo vremena za šankom. Predstavio sam se te noći kao Lanselot Lavdžoj, i bio sam čak dovoljno trezan da prepoznam poziv za slobodan sto 45 minuta kasnije. Naručili smo flašu vina. Rešili smo da pričekamo malo sa večerom. Nema bolje atmosfere za piće od malog stola s belim stolnjakom i zgodnom ženom pored vas. »Ti jebeš«, reče mi Liza, »s entuzijazmom čoveka koji jebe prvi put u životu, pa ipak jebeš s mnogo invencije.« »Mogu da zapišem to na rukavu?« »Što da ne.« »Možda upotrebim jednom.« »Nemoj samo mene da upotrebiš, to je sve što tražim. Neću da budem samo još jedna od tvojih žena.« Ćutao sam. »Moja sestra te mrzi«, reče ona. »Rekla je da ćeš samo da me upotrebiš.« »Gde je nestala tvoja otmenost, Lizo? Govoriš kao svako drugi.« Nikada nismo stigli do večere. Kad smo se vratili kući, pili smo još. Zaista mi se mnogo sviđala. Počeo sam malo da je vređam, verbalno. Izgledala je iznenađeno, oči joj se napunile suzama. Poletela je u kupatilo, ostala jedno 10 minuta, zatim se vratila. »U pravu je bila moja sestra. Funjara si ti!« »Ajmo u krevet, Lizo.« Spremili smo se za krevet. Kako smo legli, tako sam je odmah i zajahao. Bez predigre bilo je mnogo teže, ali sam ga najzad smestio u nju. Počeo sam da radim. Radio sam i radio. Bila je to još jedna vrela noć. Kao da se ponavlja težak san. Počeo sam da se znojim. Gurao sam i turao. Nije hteo da padne, nije hteo da svrši. Turao sam i gurao. Na kraju sam je skinuo s kurca. »Žao mi je dušo, mnogo se popilo.« Liza je lagano kliznula glavom niz moje grudi, preko mog trbuha, naniže, stigla do njega, počela da mi ga liže i liže i liže, zatim ga je uzela u usta i radila na njemu ... Odleteo sam u San Francisko zajedno sa Lizom. Imala je stan na vrhu strmog brega. Lep stan. Prva stvar koju sam morao da obavim bilo je kenjanje. Ušao sam u kupatilo i seo. Zelena loza rasla je svuda oko mene. Koja gajba. Baš po mom ukusu. Kad sam izašao, Liza me je posadila na neke velike jastuke, ubacila Mocarta u mašinu i sipala mi rashlađeno vino. Bilo je vreme za večeru i ona je stajala u kuhinji i kuvala. S vremena na vreme, napunila bi mi novu čašu vina. Oduvek sam uživao kad sam kod žena u stanu, mnogo više nego kad su one kod mene. Kad sam ja kod njih, mogu uvek da odem. Pozvala me je za sto. Imali smo salate, ledenog raja i pilećeg paprikaša. Prilično dobro. Ja sam grozan kuvar. Sve što znam je da pečem šnicle, mada umem da spremim i dobar goveđi gulaš, naročito kad se napijem. Voleo sam da se kockam s mojim gulašima. Potrpao bih skoro sve živo unutra i ponekad bi ispalo nešto od toga. Posle večere, odvezli smo se na obalu, u luku. Liza je vozila svoja kola veoma oprezno. To me nerviralo. Stala bi na raskrsnici i gledala na obe strane ide li nešto. I kad nikoga nije bilo, ona bi i dalje stajala. Čekao sam. »Lizo, jebi ga, krenimo. Nema nikog.« Onda bi krenula. Tako je to s ljudima. Što ih duže znate, sve više svojih ekscentričnosti pokazuju. Ponekad su njihove ekscentričnosti zabavne — u početku. Šetali smo duž luke, zatim se spustili i seli na pesak. Nije baš bila neka plaža. Rekla mi je da nema muškarca već neko vreme. Ono o čemu su pričali oni koje je poznavala, ono što im je bilo važno, činilo joj se neverovatnim. »Žene su slične«, rekoh. »Kad su pitali Ričarda Bartona šta prvo gleda kod žene, kazao je: 'Da ima najmanje 30 godina'.« Pao je mrak pa smo se vratili kod nje u stan. Liza je iznela vino i seli smo na jastuke. Podigla je roletne pa smo gledali napolje u noć. Počeli smo da se ljubimo. Zatim smo pili. I još malo se ljubili. »Kad opet počinješ da radiš?« upitah je. »Je l' ti stalo da počnem?« »Ne, ali moraš od nečega da živiš.« »Ali ti ne radiš.« »U neku ruku, radim.« »Misliš, živiš da bi pisao?« »Ne, samo postojim. Onda pokušavam kasnije da se setim i napišem nešto od toga.« »Ja vodim moj plesni studio samo tri večeri u nedelji.« »I možeš s tim da izađeš na kraj?« »Do sad sam mogla.« Upustili smo se u ljubljenje. Ona nije toliko popila kao ja. Prešli smo na vodeni krevet, svukli se i legli. Čuo sam odranije o tim vodenim jebačinama. Kao, jaka je to stvar. Za mene je ispala teška stvar. Voda je podrhtavala i tresla se ispod nas, a kad god bih se pomerio, voda kao da se ljuljala s jedne na drugu stranu. Umesto da mi je podvede, voda kao da ju je odvodila od mene. Možda mi je falilo rutine. Krenuo sam u moju divljačku šemu, držeći je za kosu i rokajući je kao da je silujem. Volela je to, ili je izgledalo tako, odajući slatke male glasove. Divljao sam još malo, a onda se najednom pokazalo da svršava, sa svim onim pravim glasovima. To me je uzbudilo i svršio sam taman kad je bila pri kraju. Obrisali smo se i vratili se jastucima i vinu. Liza je zaspala s rukom u mom krilu. Sedeo sam tako jedno sat vremena. Zatim sam se ispružio na leđa i tako smo spavali čitavu noć na svim onim jastucima. Sutradan, Liza me je povela u svoj plesni studio. Uzeli smo sendviče preko puta studija i poneli ih gore zajedno s našim pićem i pojeli ih. Bila je to veoma velika prostorija na drugom spratu. Ničega nije bilo unutra — samo prazan patos, neka stereo oprema, par stolica i visoko razapeti konopci preko plafona. Nisam znao čemu služi bilo šta od toga. »Da te učim da igraš«? upita ona. »Nešto nisam u fazonu«, rekoh. Sledeći dani i noći bili su slični. Nije bilo loše, ali ni izuzetno. Naučio sam malo bolje da se snalazim na vodenom krevetu, ali mi je za jebanje i dalje bio miliji običan krevet. Ostao sam još 3-4 dana, onda se vratio avionom u L.A. Nastavili smo da pišemo pisma jedno drugom. Posle mesec dana, ona je ponovo došla u L.A. Kad se pojavila ovog puta na mojim vratima, nosila je farmerke s tregerima. Izgledala je drukčije, ne mogu to sebi da objasnim, ali izgledala je drukčije. Nisam uživao u tome da sedim zajedno s njom, pa sam je vodio na trke, u bioskope, na boks mečeve, sve ono što radim sa ženama koje mi se sviđaju, ali nešto kao da je falilo. I dalje smo vodili ljubav, ali nije bilo više tako uzbudljivo. Imao sam osećaj kao da smo u braku. Posle pet dana Liza je sedela na kauču, a ja sam čitao novine kad je progovorila: »Henk, ne ide nam, a?« »Ne.« »U čemu je stvar?« »Ne znam.« »Idem. Neću da ostajem ovde.« »Opusti se, nije toliko loše.« »Uopšte mi nije jasno.« Ćutao sam. »Henk, odbaci me do Zgrade oslobođenja žena. Znaš li gde je to?« »Aha, to je u Vestlejku, gde je pre bila dizajnerska škola.« »Otkud znaš?« »Vozio sam tamo jednom neku drugu ženu.« »Jesi ti funjara.« »Dobro, nemoj sad... « »Tamo mi radi jedna prijateljica. Ne znam gde stanuje i ne mogu da je nađem u imeniku. Ali znam da tamo radi. Ostaću kod nje par dana. Neću da se vraćam tek tako u San Francisko u ovom stanju... « Liza je pokupila svoje stvari i smestila ih u kofer. Izašli smo do kola i vozio sam do Vestlejka. Vozio sam jednom Lidiju tamo na Izložbu ženske umetnosti, na kojoj je izlagala neke svoje skulpture. Parkirao sam ispred zgrade. »Sačekaću da vidiš da li ti je prijateljica tamo.« »Sve je u redu. Možeš da ideš.« »Sačekaću.« Čekao sam. Liza se pojavila, mahnula. Mahnuo sam joj, upalio motor i otišao