Popeo sam se u Temin stan noseći kartonske kutije. Prvo sam pokupio objekte koje je spomenula. Onda sam našao druge stvari — druge haljine i bluze, cipele, jednu peglu, fen. Densina odeća, sudovi i escajg, album s fotografijama. Bila je tu i glomazna fotelja od trske, isto njena.

Popeo sam se u Temin stan noseći kartonske kutije. Prvo sam pokupio objekte koje je spomenula. Onda sam našao druge stvari — druge haljine i bluze, cipele, jednu peglu, fen. Densina odeća, sudovi i escajg, album s fotografijama. Bila je tu i glomazna fotelja od trske, isto njena.

Preneo sam sve stvari kod mene. Skupilo se jedno 8-10 kutija punih stvari. Poređao sam ih uza zid u dnevnoj sobi. Sledećeg dana vozio sam dole na železničku stanicu da pokupim Temi i Densi. »Dobro izgledaš«, reče Temi. »Hvala«, rekoh. »Živećemo kod keve. Mogao bi odmah da nas voziš tamo. Ne mogu da se borim protiv tog izbacivanja. Ionako, ko ostaje tamo gde nije poželjan?« »Temi, izneo sam većinu tvojih stvari. Kod mene su u kutijama.« »Dobro. Je l' mogu još malo da stoje kod tebe?« »Nema problema.« Onda je Temina majka otišla u Denver, da vidi ćerku, i te noći kada je otputovala, krenuo sam do Temi da se napijem. Temi se nakokala pilulama. Ja nisam uzeo nijednu. Kad sam stigao do četvrte gajbice piva, rekoh: »Temi, ne vidim šta nalaziš u Bobiju. On je nula.« Prekrstila je noge i klatila nogom gore-dole. »On misli da je njegovo čavrljanje šarmantno.« I dalje je klatila nogom. »Filmovi, teva, marihuana, stripovi, porno slike, to je njegov rezervoar.« Temi je oštrije zaklatila nogom. »Je l' ti ozbiljno stalo do njega?« I dalje je klatila nogom. »O kurvo, jebo te ja!« Pošao sam ka vratima, zalupio ih za sobom i ubacio se u Vagena. Jurio sam kroz saobraćaj, levo-desno, uništavajući kvačilo i zupčanike. Stigao sam u stan i počeo da trpam kartonske kutije s njenom robom u Vagena. Takođe i ploče, ćebad, igračke. U Vagena, normalno, nije mnogo stalo. Na brzaka sam se vratio do Temi. Ukočio sam i duplo parkirao, upalio crvena stop svetla. Izvukao sam kutije iz kola i nagomilao ih pred njenim ulazom. Prekrio sam ih ćebadima i igračkama, zazvonio i otišao. Kad sam se vratio sa drugim tovarom, prvi tovar je već bio nestao. Napravio sam novu gomilu, zazvonio, i odjurio za volanom kao projektil. Kad sam se vratio sa trećim tovarom, drugi tovar je takođe nestao. Napravio sam novu gomilu i zazvonio. Onda sam ponovo vozio u ranu zoru. Stigavši kod mene u stan, sipao sam votku s vodom i bacio pogled na ono što je preostalo. Ostala je samo glomazna fotelja od trske i visoka hauba za sušenje kose. Imao sam snage za još samo jednu vožnju. Znači: ili fotelja ili hauba. Vagen ne bi podneo obe. Odlučio sam se za fotelju. Bilo je 4 ujutru. Vagen je bio duplo parkiran ispred zgrade, sa upaljenim stop svetlima. Ispio sam votku s vodom. Postajao sam sve pijaniji i sve slabiji. Podigao sam fotelju, bila je zaista teška, i poneo je dole do kola. Spustio sam je na beton i otvorio vrata s druge strane vozača. Nabio sam fotelju unutra. Onda sam probao da zatvorim vrata. Fotelja je štrčala. Pokušao sam da izvučem fotelju iz kola. Zaglavila se. Opsovao sam, i gurnuo je dublje unutra. Jedna noga od fotelje probila je vetrobran i istrčala napolje, uperena ka nebu. Vrata i dalje nisu htela da se zatvore, daleko od toga. Probao sam da gurnem nogu od fotelje dublje kroz vetrobran, da bih zatvorio vrata. Nije ni mrdnula, bila je čvrsto nabijena. Trudio sam se da je izvučem. Nije htela ni da čuje. Očajnički sam vukao i gurao, vukao i gurao. Da je naišla policija, bio bi mi kraj. Posle nekog vremena sam se izmorio. Uvukao sam se kod volana. U ulici nije bilo mesta za parkiranje. Krenuo sam kolima dole na parking kod picerije, otvorenih vrata koja su se klatila napred-nazad. Ostavio sam ih tamo, otvorena, s upaljenim svetlom unutra. (Svetlo nije htelo da se ugasi.) Vetrobran je bio razbijen, noga od fotelje štrčala je napolje na mesečini. Čitav prizor bio je nepristojan, otkačen. Zaudaralo je na zločin i ubistvo. Moja divna kola. Vratio sam se peške niz ulicu do kuće. Sipao sam još jednu votku s vodom i okrenuo Temi. »Slušaj, dušo, izjebao sam se. Tvoja fotelja mi se zaglavila u vetrobranu i ne mogu da je izvučem napolje i ne mogu da je ubacim unutra i vrata neće da se zatvore. Vetrobran se polupao. Šta da radim? Pomozi mi, ko boga te molim!« »Smislićeš ti već nešto, Henk.« Prekinula je vezu. Opet sam je pozvao. »Dušo ... « Prekinula je. Onda se čuo zvuk kad se telefon isključi iz linije: bzzzz, bzzzzzz, bzzzz... Legao sam na krevet. Zazvonio je telefon. »Temi... « »Henk, ovde Valeri. Taman sam stigla kući. Samo da ti kažem da su ti kola parkirana ispred picerije s otvorenim vratima.« »Hvala, Valeri, ali ne mogu da zatvorim vrata. Zaglavila mi se fotelja u vetrobranu.« »A, nisam to primetila.« »Hvala ti što si me pozvala.« Zaspao sam. Bio je to nemiran san. Došli su po mene da me odvuku paukom. Došli su da me rasturaju na delove. Probudio sam se u 6 i 20, obukao se i otišao do picerije. Kola su još bila tamo. Sunce je izlazilo. Uvukao sam se i ščepao fotelju. I dalje nije htela ni da mrdne. Uhvatio me bes i počeo sam da je vučem i trzam, psujući. Što je neizvodljivije izgledalo, to sam luđi postajao. Iznenada, čulo se krckanje drveta. To mi je dalo poleta, inspiracije. Parče drveta mi se slomilo u rukama. Pogledao sam ga, bacio na ulicu, vratio se mom zadatku. Još nešto se slomilo. Dani u fabrikama, dani istovarivanja kamiona, dani dizanja sanduka sa smrznutom ribom, dani teglenja ubijene stoke na ramenima, sada su se isplatili. Oduvek sam bio snažan, ali jednako lenj. Sad sam kidao tu fotelju na komade. Najzad sam je iščupao napolje iz kola. Napao sam je na samom parkingu. Rasturio sam je u delove, polomio sam je na parčiće. Onda sam pokupio parčad i savesno ih složio na nečiji travnjak. Ušao sam u Vagena i našao mesto za parkiranje blizu zgrade. Sve što je sad trebalo da učinim bilo je da nađem neki otpad na Santa Fe Aveniji i kupim sebi novi vetrobran. To je moglo da pričeka. Vratio sam se u stan, popio dve čaše hladne vode i legao u krevet.