Viđao sam Saru svaka 3-4 dana, kod nje ili kod mene. Spavali smo zajedno, ali ništa od *ebanja. Bili smo blizu, ali nikad da se upustimo u to.

Viđao sam Saru svaka 3-4 dana, kod nje ili kod mene. Spavali smo zajedno, ali ništa od *ebanja. Bili smo blizu, ali nikad da se upustimo u to.

U zakonu Drajer Babe rupa nije postojala. Rešili smo da provedemo praznike kod mene, Božić i Novu Godinu. Sara je stigla 24. decembra oko podne u svom Vagen kombiju. Posmatrao sam je kako se parkira, zatim izašao pred nju. Imala je panel ploče vezane na krovu kombija. Bio je to božićni poklon za mene — trebalo je da mi ona konstruiše krevet. Moj krevet je bio sprdnja: prosto jedna kutija na federe čiji su krajevi štrčali napolje iz madraca. Sara je donela i jednu organsku ćurku plus garnirung. To je išlo o mom trošku, kao i belo vino. A bilo je tu još nekih malih poklona za oboje. Uneli smo panele i ćurku i razne džidža-midže. Izneo sam kutiju s federima, madrac i tablu od uzglavlja i stavio na njih natpis: »Slobodno«. Uzglavlje je otišlo prvo, druga je otišla kutija s federima, i na kraju je neko odneo madrac. To je bio siromašan komšiluk. Uočio sam Sarin krevet kod nje, spavao u njemu i zavoleo ga. Oduvek sam mrzeo uobičajene dušeke, barem one koje sam ja kupovao. Proveo sam preko pola svog života u krevetima koji bi mnogo bolje odgovarali nekom ko je građen kao glista ia pecanje. Sara je sama napravila svoj krevet, a sada je trebalo da napravi i meni takav. Solidna drvena platforma oslonjena na 7 nogu (sedma tačno na sredini), a odozgo ležaj od čvrste debele pene. Imala je ona dobrih ideja. Držao sam ploče, a Sara je ukucavala eksere. Umela je s čekićem. Bila je teška samo 50 kila, ali znala je da ukuca ekser. Na pomolu je bio fini krevet. Sari nije trebalo dugo. Zatim smo ga testirali — aseksualno — dok se Drajer Baba smešio odozgo. Vozili smo naokolo tražeći jelku. Nisam bio posebno naložen da nađem jelku (Božić je oduvek bio tragično vreme u mom detinjstvu), i kad smo zatekli sva stovarišta prazna, to mi ništa nije značilo. Sara je bila nesrećna dok smo vozili natrag. Ali kad smo ušli i popili par čaša belog vina, povratila je raspoloženje i krenula naokolo vešajući Božićni nakit, svetla i šljokice svuda, neke šljokice čak i meni u kosu. Čitao sam da više ljudi počini samoubistvo na Badnje Veče i na sam dan Božića nego u bilo koje drugo vreme. Praznik je imao vrlo malo ili baš ništa zajedničkog sa rođenjem Hrista, očigledno. Sva muzika na radiju bila je takva da ti muka pripadne, a TV program još gori, pa smo ga isključili i ona je nazvala svoju majku u Mejn. I ja sam popričao s Mamom i Mama nije bila tako loša. »U početku«, reče Sara, »mislila sam da te nabacim mami, ali ona je starija od tebe.« »Zaboravi to.« »Ima lepe noge.« »Zaboravi.« »Da nemaš predrasuda prema starosti?« »Da, svačijoj starosti osim moje.« »Ponašaš se kao filmska zvezda. Jesi li uvek imao žene 20 ili 30 godina mlađe od sebe?« »Ne kad sam bio u mojim dvadesetim.« »Čekaj. Jesi li ikad imao ženu stariju od sebe, mislim živeo s njom?« »Aha, kad sam imao 25 živeo sam sa ženom od 35.« »Kako je išlo?« »Užasno. Zaljubio sam se.« »Šta je bilo užasno?« »Naterala me u koledž.« »I to je užasno?« »Nije to bio koledž na koji ti misliš. Ona je bila fakultet, a ja studentsko telo.« »Šta je bilo s njom?« »Zakopao sam je.« »Časti ti? Ubio si je? »Alkohol je ubio.« »Srećan Božić.« »I tebi. Pričaj mi o tvojim.« »Propustiću to.« »Mnogo ih ima?« »Mnogo, a opet ko da ih nema.« Trideset ili 40 minuta kasnije, neko zakuca na vrata. Sara je ustala i otvorila. Ušao je seks simbol. Na Badnje Veče. Nisam znao ko je to. Bila je u tesnoj crnoj haljini i izgledalo je kao da će njene ogromne sise svaki čas da provale iz gornjeg dela. Veličanstven prizor. Nikad ranije nisam video takve sise, izložene na takav način, sem u filmovima. »Zdravo, Henk!« Znala me je. »Ja sam Edi. Upoznao si me kod Bobija jedno veče.« »Je l'?« »Jesi bio toliko pijan da ne upamtiš?« »Zdravo, Edi. Ovo je Sara.« »Tražim Bobija. Mislila sam da nije možda kod tebe.« »Sedi i popij nešto.« Edi je sela u fotelju s moje desne strane, sasvim do mene. Imala je oko 25 godina. Zapalila je cigaretu i pijuckala svoje piće. Svaki put kad bi se nagnula nad stolom bio sam siguran da će se to desiti, bio sam siguran da će te sise skoknuti napolje. I bojao sam se onoga što bih mogao da učinim ako iskoče. Jednostavno nisam znao. Nikad nisam bio ljubitelj sisa. Oduvek sam bio čovek nogu. Ali Edi je stvarno znala kako se radi radnja. Bojao sam se i gvirio iskosa na njene sise ne znajući da li u stvari želim da ispadnu napolje ili ostanu unutra. »Znaš Menija«, obrati mi se ona, »preko Bobija?« »Aha.« »Morala sam da ga šutnem. Bio je jebeno ljubomoran. Unajmio je čak i privatnog kljuna da me prati! Zamisli, keve ti! Ta vreća govana!« »Aha.« »Mrzim takve prosjake! Mrzim sitne uvlakače!« »Pravog čoveka danas nije lako naći«, rekoh. »To je pesma. Od grupe II Svetski Rat. Imali su i 'Pod jabukom samo sa mnom sedi'.« »Henk, lupetaš ... « reče Sara. »Popij još jedno, Edi«, rekoh i usuh joj u čašu. »Muškarci su takva govna« nastavila je. »Uđem ti ja u bar pre neki dan. Bila sam s četiri frajera, dobrim ortacima. Sedimo tako, kucamo se kriglama, smejemo se, znaš već, zezamo se malo, nikog ne masiramo. Onda mi upali ideja da igram bilijar. Volim da igram bilijar. Mislim da dama iskazuje svoj šarm kad igra bilijar.« »Ja veze nemam s bilijarom«, rekoh. »Uvek pocepam zeleno. A nisam čak ni dama.« »I eto, pođem ti ja tako prema stolu, a tu stoji taj tip i igra bilijar sam sa sobom. Priđem mu i kažem: 'Čujte, dugo ste već za tim stolom. Moji prijatelji i ja hoćemo malo da igramo. Je l' bi nam oslobodili malo sto?' On se okrene i pogleda me. Nešto se mislio. Onda mi se nakezi ko da se ruga i kaže: 'Dobro'.« Edi se uživela i poskakivala za vreme priče, a ja sam gvirio u njene stvari. »Ja se onda vratim i kažem ortacima: 'Imamo sto.' Kad je tip na kraju igrao poslednju loptu, priđe mu neki ortak: 'Ej, Erni, čujem da prepuštaš sto.' I znaš šta ovaj kaže tom tipu? Kaže: 'Aha, prepuštam ga ovoj fuksi!' Kako sam to čula pao mi MRAK na oči. Tip se baš nagnuo preko stola da ufura zadnju loptu. Dohvatim palicu za bilijar i dok je bio savijen opalim ga iz sve snage po glavudži. Pao je ko mrtav preko stola. Znali su ga u tom baru i tu nasrne gomila njegovih ortaka, ali onda nasrnu i moja četiri ortaka. Sine, koja frka! Razbijanje flaša, polupana ogledala. .. Ne znam kako smo se iščupali odande, ali uspelo nam. Imaš neki šit?« »Aha, ali slabo ga motam.« »Ja ću to da sredim.« Edi ja smotala čvrst tanak džoint, kao profesionalac. Povukla je, sikćući, onda ga dodala meni. »I vratim se ja tako sledeće noći, sama. Vlasnik za šankom me prepoznao. Zove se Klod. 'Klod', kažem ja, 'žao mi je za juče ali onaj tip za stolom je ispao pravi kreten. Nazvao me fuksom'.« Sipao sam nova pića naokolo. Još minut i njene sise ispadaju. »A vlasnik će meni: 'Sve je u redu, zaboravi.' Izgledao mi baš dobričinski. 'Šta piješ?' pitao me. Promuvam se malo po baru i popijem 2-3 pića džabe, a on će: 'Znaš, mogao bih da zaposlim novu kelnericu'.« Edi je povukla dim džointa i produžila. »Priča mi tako o svojoj kelnerici: 'Mamila je ljude da dolaze, ali je pravila i mnogo problema. Ložila je jedne protiv drugih. Bila je non-stop u centru pažnje. Onda sam provalio da vara sa strane. Koristila je MOJ lokal da prodaje svoju pizdu'!« »Stvarno«? upita Sara. »Tako on kaže. Sve u svemu, ponudi mi mesto kelnerice. I još mi kaže: 'Nema varanja na poslu!' Rekla sam mu da ne kenja mnogo, nisam ja taj tip. Mislila sam: sad ću da ostavim koju kintu na stranu i upišem fakultet da postanem hemičar i studiram francuski, to je ono što sam oduvek htela. On će onda: 'Dođi ovamo pozadi, da ti pokažem gde držimo zalihe, a imam i jednu uniformu koju bih voleo da probaš. Nije nošena i mislim da je tvoj broj.' I tako ti ja pođem u tu mračnu sobicu s njim i on pokuša da me zagrli. Ja ga gurnem. A on će meni: 'Poljubi me samo malo.' 'Jebi se!' rekla sam mu. Taj je ćelav i debeo i vrlo mali i ima veštačke zube i crne bradavice s dlakama po obrazima. Navali ti on na mene i ćapi me jednom rukom za dupe a drugom malo za sisicu i da me poljubi. Ja ga opet gurnem. 'Imam ja ženu,' kaže on, 'volim ja moju ženu, nemoj da brineš!' Onda opet navali na mene i ja ti ga opalim kolenom u znaš već. Sto-posto tamo ničeg i nema, nije ni mrdnuo. 'Daću ti love,' kaže on, 'biću dobar prema tebi!' Rekla sam mu da jede govna i crkne. I tako sam izgutala još jednu šljaku.« »Tužna je to priča«, rekoh. »Znaš šta«, reče Edi, »moram da idem. Srećan Božić. Hvala na piću.« Ustala je i ja je otpratih do vrata, otvorio sam ih. Otišla je kroz dvorište. Vratio sam se i seo. »Skote jedan«, reče Sara. »Šta je sad?« »Da nisam bila ovde ti bi je pojebao.« »Damu i ne poznajem.« »Koje sisice! Sav si se izgubio! Bojao si se čak i da pogledaš u nju!« »Šta li ona radi lutajući tako na Badnje veče?« »Što je nisi pitao?« »Rekla je da traži Bobija.« »Da ja nisam bila ovde ti bi je pojebao!« »Ne znam. Kako mogu da znam ... « Onda je Sara skočila i vrisnula. Počela je da jeca a zatim poletela u drugu sobu. Sipao sam piće. Raznobojne sijalice palile su se i gasile po zidovima