Nekoliko dana kasnije, ušao sam izjutra u Lidijino dvorište, taman kad je ona naišla s ulice. Bila je svratila do svoje prijateljice Tine koja je stanovala na ćošku.

Nekoliko dana kasnije, ušao sam izjutra u Lidijino dvorište, taman kad je ona naišla s ulice. Bila je svratila do svoje prijateljice Tine koja je stanovala na ćošku.

Izgledala je naelektrisano tog jutra, kao i onda kad je bila kod mene, s narandžom. »Opa«, reče ona, »pa ti imaš novu košulju!« Istina. Kupio sam košulju jer sam mislio na nju, želeo da je vidim. Znao sam da ona to zna i da me zeza, ali nije mi smetalo; Otključala je vrata, pa smo ušli. Glina je stajala nasred kuhinjskog stola, ispod mokre krpe. Skinula je krpu. »Kako ti se čini?« Lidija me nije poštedela. Ožiljci su bili tu, alkoholičarski nos, majmunska usta, oči stisnute u pukotine, i eto nemog zadovoljnog keza srećnog čoveka, smešnog, koji oseća svoju sreću i pita se otkud to. Ona je imala 30 godina, ja preko 50. Nije me bilo briga. »Da«, rekoh, »potrefila si me. Sviđa mi se. Ali izgleda skoro dovršeno. Biće mi teško kad bude gotovo. Bilo je lepih jutara i popodneva.« »Je l' ti smetalo u pisanju?« »Ne, pišem samo kad padne mrak. Ne mogu da pišem danju.« Lidija je podigla svoju vajarsku alatku i pogledala me. »Budi bez brige. Imam još mnogo da uradim. Hoću da mi ovo ispadne kako treba.« U prvoj pauzi izvadila je flašu viskija iz frižidera. »Ah«, rekoh. »Koliko?« upita ona dižući visoku čašu za vodu. »Pola-pola.« Sipala mi je piće i ja sam ga popio na eks. »Čula sam o tebi«, reče ona. »Šta to?« »Kako šutiraš ljude s tvojih vrata. Kako biješ tvoje žene.« »Bijem moje žene?« »Da, neko mi pričao.« Dohvatio sam Lidiju i ljubili smo se duže nego ikad. Pričepio sam je o ivicu sudopere i počeo da trljam karu o nju. Odgurnula me, ali ja je opet ulovih nasred kuhinje. Lidijina ruka je uhvatila moju i gurnula je ispod farmerki u svoje gaćice. Jagodicom jednog prsta osetio sam vršak njene pičke. Bila je mokra. Kako sam je dalje ljubio, tako sam prodirao prstom sve dublje u njenu picu. Onda sam izvukao ruku, oslobodio se, uzeo flašu i sipao sebi još jedno piće. Vratio sam se i seo za kuhinjski sto, a Lidija je obišla i sela s druge strane i gledala u mene. Zatim je nanovo počela da radi na glini. Pio sam natenane moj viski. »Znaš šta«, rekoh, »znam tvoju tragediju.« »Šta?« »Znam tvoju tragediju.« »O čemu je reč?« »Nema veze«, rekoh, »zaboravi.« »Hoću da znam.« »Neću da te povredim.« »Hoću da znam o kom kurcu je reč.« »Dobro, ako mi daš još jedno piće, kazaću ti.« »U redu.« Lidija je uzela moju praznu čašu i sipala pola viskija, pola vode. Ispio sam i ovu na eks. »I«? upita ona. »Jebi ga, znaš ti to.« »Šta znam?« »Imaš veliku picu.« »Šta?« »Nije to ništa neuobičajeno. Rodila si dvoje dece.« Lidija je ćutala i šljakala na glini. Zatim je ostavila alatku. Otišla je na kraj kujne, pored vrata. Posmatrao sam je kako se saginje i skida čizme. Onda je spustila farmerke i gaćice. Pička joj je bila baš tamo i gledala u mene. »Dobro, majmune«, reče ona. »Pokazaću ti da si se zajebao.« Skinuo sam cipele, pantalone i gaće. Kleknuo sam na linoleum, a onda legao preko nje koliko sam dug. Počeo sam da je ljubim. Brzo mi se digao i osetih kako prodirem u nju. Počeo sam da ubadam ... jedan, dva, tri... Neko je kucao na ulazna vrata. Kucanje deteta — sićušne pesnice, mahnito, uporno. Lidija me naglo odgurnu. »To je Liza! Nije išla danas u školu. Bila je kod... « Lidija skoči i poče da navlači odeću. »Oblači se!« obrati se meni. Obukao sam se što sam brže umeo. Lidija je pošla ka vratima i eto njene ćerke od pet godina: »MAMA! MAMA! Posekla sam prst!« Provirio sam u sobu. Lidija je držala Lizu na krilu. »Oooo, da vidi mama. Oooo, da poljubi mama prstić. Mama će ga izlečiti!« »MAMA, boli!« Pogledao sam gde se posekla. Bilo je skoro nevidljivo. »Slušaj«, rekoh na kraju Lidiji, »vidimo se sutra.« »Žao mi je«, reče ona. »Znam.« Liza je pogledala gore u mene, suze su tekle i tekle. »Liza neće dozvoliti da se išta loše desi njenoj mami«, reče Lidija. Otvorio sam vrata, zatvorio vrata i krenuo ka mom Merkuri Kometu iz 1962