Mozda cu je opisati identicno kao sto se desilo, a mozda i necu, pokusacu. Moja sestra se zove Marija, starija je od mene nepunih godinu dana. Malo je punacka, ali zato ima cvrste grudi lepe za mesanje i sisanje. I ima fenomenalnu pi*u, koja nije skroz obrijana. Keva se zove Dragana i za svojih 42 godina izgleda bas se*y. Radnja je pocela na sam dan mog rodjendana. Napravio sam tulum, na kome me je bila moja sestra. Posle dugih 8 sati pijancenja svi su se razisli. I ja i sestra smo bili pod gasom. Kad smo sve pocistili, rekla je seka da ide da se umije. Vrata nije zakljucala. Mislio sam da ce samo da umije lice, pa sam zato usao u wc. Polako sam otvorio vrata da je ne bih uplasio. Kako sam ih otvorio polako ona nije cula, a ja sam se skamenio od prizora. Skinula se gola, stavila jednu nogu na kadu i pocela da dira svoj kli*oris. Ku*ac je poceo da mi se dize nevidjenom brzinom. Nisam vise mogao da izdrzim, skinuo sam se go i naglo..Potapšao ju je po ruci. „To verovatno nikada nećemo saznati. Kakve sada veze ima ko je to bio?“ Rezignirano je uzdahnula. „Pa i nema. Šteta je napravljena.“ Nasmejao se. „Da li je stvarno ‘šteta’ zavisi samo od ugla iz kog se posmatra.“ Dekster ju je odbacio do zgrade u kojoj je živela i ispratio je uz izvinjenje: „Sutra će takođe biti uzbudljivo. Odmori se noćas. Dolazim u sedam ujutro da te pokupim.“ Mahnula mu je obećavajući da neće zakasniti, a onda ušla u foaje svoje zgrade. Konsijerž joj se javio iza svog pulta. „Jedan paket je ostavljen za vas, baš nedavno.“ Paket je izgledao savršeno normalno kada ga je spustila na kuhinjski sto zajedno s gomilom pisama. Kutija je bila oblepljena providnom lepljivom trakom. Primetila je da na nalepnici stoji njeno ime i adresa, ali ne i adresa pošiljaoca. To je bilo čudno, ali nije tome pridavala važnost dok je presecala traku, otvarala ivice kutije i podizala iz nje drugu kutiju umotanu u papir za poklone. Nije mogla da se pripremi za užasno iznenađenje koje je pronašla unutra. Sada je, sedeći na podu naslonjena leđima na zid, spustila šake s očiju i pogledala u kutiju sa krep-papirom koji je razlistan virio iz kutije. Ovaj šareni detalj toliko nije odgovarao sadržaju da je sigurno bio planiran kao deo neke šale. Šala? Ne. Ovo nije bilo smešno. Ovo je bilo podmuklo. Ali nije mogla da se seti nikoga koga je uvredila, niti bilo koga ko ju je toliko prezirao. Da li bi Roki van Durbin, mada mu je srednje ime Ljigavac, zaista uradio nešto toliko podlo i prljavo kao što je slanje mrtvog pacova? Lagano se podigla uza zid, naslanjajući se leđima na njega, i nesigurno se ponovo uspravila. Stojeći, mogla je da vidi da je pacov polegnut u nekakav sjajni papir. Pokušala je da se ohrabri kako bi mogla da ga gleda. Pokušala je da objektivizuje leš, ali pošto je svaki njegov deo bio toliko groteskan, ipak je izgledao savršeno jasno. Progutala je pljuvačku, protrljala naježene ruke i pukom snagom volje se sabrala. Bio je to samo mrtav glodar, na kraju krajeva. Pacovi su bili sasvim uobičajena pojava u podzemnim stanicama metroa. Nijedan od onih koje je videla kako trčkaraju uz šine nije u njoj izazvao ovako snažnu reakciju. Vratiće poklopac na kutiju i baciti je u rupu za đubre, na kraju hodnika. Tako će ga se rešiti; zaboraviće na to i nastaviti da se bavi uobičajenim stvarima, ne dopustivši obešenjaku da je poremeti. Očeličivši se, napravila je još jedan korak napred, zatim još jedan, i još jedan, sve dok nije bila maltene iznad njega. A tada se rep pacova mrdnuo.
0 comments:
Post a Comment