Bila je zatečena njegovom prostotom. - Tb je odvratno - prasnula je. - Pusti me! Grubo ju je odgurnuo od sebe i napravio korak unazad.

Bila je zatečena njegovom prostotom. - Tb je odvratno - prasnula je. - Pusti me! Grubo ju je odgurnuo od sebe i napravio korak unazad.
Na iznenađenje oboje, ona je krenula za njim i zakucala se u njegove grudi. Obgrlio ju je kako bi je pridrţao. - Šta... - zaustila je dok se Drejk grohotom smejao. - Nisam siguran ko nas ovako kaţnjava, ali izgleda da smo zavareni jedno za drugo. - Molim? - upitala je sa nevericom. - Šnale na kaiševima su nam se zakačile jedna za drugu - objasnio je. Spustila je pogled na svoj struk i shvatila da je u pravu. On je nosio širok kaubojski kaiš sa velikom kitnjastom metalnom šnalom. Ona je takođe nosila kaiš na farmerkama, i iako njena šnala nije bila tako velika, niti kaubojska, nekako su se upetljale dok su se grlili. Pogledala ga je zapanjeno. - šta ćemo da radimo? - upitala je. Zabavljala ga je njihova zajednička nevolja. - Mogli bismo baš dobro da se zabavimo. - Zaustavio se kada su joj se oči raširile u znak uzbune. - Ili, moţemo da pokušamo da ih raspetljamo - dodao je blago. - U svakom slučaju, ništa ne vidim. Pomeri se malo ulevo kako bih pokušao da vidim šta radimo. Kada mu je svojim grudima prešla preko prsa izvršavajući njegovu naredbu, podigla je glavu da vidi da li je primetio, a njegov blaţeni osmeh potvrdio je da jeste. - Vidiš kako je ovo zabavno? - rugao joj se. - Molim te, poţuri - upozorila gaje. - Šta bi se desilo kada bi sada izbio poţar? - Vatrogasci bi imali o čemu da pričaju bar par godina. - Drejk... - U redu, u redu, gnjavatorko. - Analizirao je metalne šnale koliko je mogao sa te visine. -Provuci ruku u pojas mojih farmerki - konačno je rekao. Lori ga je sumnjičavo pogledala. - Da, kako da ne - suvo je odgovorila. 76 Nije mogao da sakrije zadovoljan osmeh. -Ne šalim se. Zavući ruku iza moje šnale i kada ti kaţem, povuci je. Uzdahnula je, preteći ga pogledala i neodlučno zavukla ruku u njegove tesne farmerke. Peševi košulje su bili razmaknuti ispod pojasa i dodirnula je toplu koţu prekrivenu satenskim maljicama. Nehotice je pogledom skrenula ka njegovom vratu gde su tamne lokne bile oštre i neposlušne. Kontrast je bio poput udara munje. Nije ni bila svesna daje prstima počela dalje da istraţuje ispod tesnog dţinsa. Oči su mu se zatamnele na trenutak, a mišići brade zategli, ali je brzo rekao: - Sada ću ja uraditi ovo - rekao je dok je zavlačio ruku u pojas njenih farmerki. Duboko je uzdahnula i instintktivno uvukla stomak, stvarajući udubljenje koje je njegovoj ruci dalo još više prostora. - Ĉinim samo ono stoje neophodno - rekao je sa izrazom lica jednog sveca. Ali prsti su mu se kretali preko neţne koţe njenog stomaka, i Lori je mogla da oseti kako joj se puls ubrzava. - Još jednom pomeri glavu ulevo - rekao je nagnuvši se nad njom. Dahom je uznemirio njene riđe lokne na slepoočnici. Reagujući na njegove radoznale prste, grudi je čvrsto privila uz njegove. Nije smela da ga pogleda. - Okej... sada gurni moju šnalu - rekao je. Učinila je kako joj je rekao dok je on prstima radio isto sa njene strane. Par sekundi čula se samo škripa metala, a zatim su se šnale razdvojile. Lori je brzo izvukla ruku. Drejkova je napustila toplinu njenih farmerki mnogo sporije, i ona se istog trena udalji od njega. Spuštajući ruke na kukove, ljutito ga je upitala: -I šta je tu bilo toliko komplikovano? Zašto nismo mogli da istovremeno povučemo svako svoju šnalu? Nemarno je slegnuo ramenima i naslonio se na veš mašinu. - Verovatno smo i mogli, ali gurali bismo se laktovima i ne bih mogao da vidim šta treba da uradimo. - Oči su mu šaljivo zasijale. -I svakako ne bi bilo ovako stimulativno. - Ti... ti... - promucala je, lupila nogom o pod i izgurala ga kako bi povratila svoj satenski veš. - Hvala ti lepo, ali od sada sama perem svoj veš! Besno je izletela iz vešernice praćena njegovim smehom. - Ja ću! - doviknula je Lori dok je prelazila preko dnevne sobe kako bi otvorila ulazna vrata kada se oglasilo zvono. Ostavila je Drejka u kuhinji da 77 opere sudove od doručka, a ona i Dţenifer su krenule u učionicu na jutarnje časove. Prošlo je tri dana od incidenta u vešernici, ali na svako prisećenje ostajala je bez daha i srce bi joj ubrzano tutnjalo, što ju je uznemiravalo. Lori je paţljivo izbegavala Drejka kad god je to bilo moguće. I još ju je više nervirala činjenica da se on krajnje zabavljao posmatrajući sve njene pokušaje da mu se skloni s puta. Progonio ju je. Pratio je svaki njen pokret i proračunavao njenu reakciju na svaku situaciju u kojoj bi se našli. Braneći se, često je demonstrirala snagu svog temperamenta, ali bi se on samo podrugljivo smejao, provocirajući je još više. Otvorila je ulazna vrata i pozdravila krupnog bradatog čoveka. - Dţone! Uđi! - Hvala ti, Lori. Nadam se da vas ne uzne-miravam. - Ne, ne. Dţenifer i ja smo krenule na čas, ali moţemo malo da zakasnimo. Obradovaće se da te vidi. Znaš da si joj ti jedna od omiljenih osoba. - Lori se nasmešila tom čoveku koga je u sebi nazivala ,,neţnim dţinom". Jednog poslepodneva, dok su Dţenifer i ona šetale brdovitim ulicama Šapata, paţnju im je privukla ušuškana stolarska radionica. Ispostavilo se da je Dţon Medouz vlasnik te radnjice. Bio je to ogroman muškarac širokih ramena i masivnih prsa, nogu nalik na stabla drveta. Tamna smeđa kosa u bičevima mu je padala do ramena i stapala se sa gustom bradom. Tuţne smeđe oči posmatrale su svet ispod čupavih obrva. Potpuno u neskladu sa tom veličinom, koja je mogla izgledati zastrašujuće, bilo je njegovo ponašanje: neţno, blago i ljubazno. Odmah ga je očarala mlada riđokosa ţena koja je ušetala u njegovu radionicu, drţeći za ruku dete anđeoskog lika. Radionica je bila mala i pretrpana i mirisala je na drvo i lak. Dţon je pravio nameštaj i ljupke drvene figure. Vesto je ogromnim dlakavim rukama baratao finim alatkama potrebnim za takav rad. Lori se oduševila kada se obratio Dţenifer na znakovnom jeziku, i ubrzo su njih troje postali dobri prijatelji. Nekoliko puta nedeljno, kada bi Lori imala posla u šapatu, ona i Dţenifer su posećivale Dţona u njegovoj radionici. Dţenifer je istrčala iz učionice iskreno oduševljena kada ju je Lori obavestila da imaju gosta. Otrčala je do Dţona, koji se sagnuo i podigao je 78 svojim mišićavim rukama visoko iznad glave. Ona je cičala od zadovoljstva. Devojčicin smeh je privukao Drejka. Izašao je iz kuhinje i blago stisnutih kapaka radoznalo zurio u čoveka u farmerkama na tregere, koji je sa toliko prisnosti drţao njegovu kćer. Doneo sam ti poklon, Dženifer, pokazao je Dţon pošto ju je spustio na pod i kleknuo na jedno koleno pored nje. Iz dubokih dţepova svojih farmerki izvukao je kutiju uvijenu u ukrasni papir. Dţenifer je stidljivo uzela kutiju i pogledala u Lori traţeći odobrenje. - Kako se kaţe, Dţenifer? - upitala je Lori. Hvala, pokazala je Dţenifer. Nema na čemu, uzvratio je Dţon. - Hajde, otvori ga - predloţila je Lori kada je primetila da se Dţenifer samo igra crvenom trakom obavijenom oko paketića. Dţenifer se kikotala dok su joj odrasli upućivali ohrabrujuće poglede. Skinula je traku, pocepala papir i podigla poklopac kutije. Unutra su se nalazile tri drvene figurice medvedića. Dţenifer je ispustila zvuk oduševljenja oooo, dok je sa puno paţnje vadila figure iz kutije. - Pomislio sam da bi moţda mogla da ih iskoristiš uz priču o porodici medvedića. Tu su mama medvedića, tata medved i beba medvedić - tiho je rekao Dţon uz neţan smešak. - Divne su, Dţone! - odgovorila je Lori naginjući se da ih bolje pogleda. - Sigurno će mi biti od koristi, i pridruţujem se Dţeniferinim izrazima zahvalnosti. Sigurna sam da će ih lepo paziti. - Mislim da nisam imao zadovoljstvo da se upoznamo - prekinuo ih je Drejk glasom u kome se osećao prizvuk sarkazma. Prišao je Dţonu i pruţio mu ruku. - Drejk Rivington, Dţeniferin otac. Da li se to Lori pričinilo, ili je on to zaista posebno naglasio njihov odnos oca i ćerke? - Izvini, Drejk, nisam te videla, inače bih vas upoznala - rekla je Lori. - Ovo je Dţeniferin i moj prijatelj Dţon Medouz. On je stolar i ima divnu radionicu, ovde u Šapatu. Dţenifer i ja smo ga upoznale čim smo se doselile i od tada ga redovno posećujemo. - Dobar dan, g. Rivington. - Drejkova ruka je potpuno nestala u Dţonovoj. - Drago mi je što smo se upoznali. Ćerka vam je divna. Uţivam u njenom društvu, kao i u društvu Lori. - Smeđim očima je pogledao Lori sa neskrivenom blagošću i toplinom. Ni on ni Lori nisu primetili grčenje Drejkove vilice i odsjaj gneva u zelenim očima