Narednih nekoliko dana proteklo je bez većih uzbuđenja. Lori je nastavila da podučava Dţenifer svakog prepodneva, dok im se Drejk disciplinovano sklanjao sa puta.

Narednih nekoliko dana proteklo je bez većih uzbuđenja. Lori je nastavila da podučava Dţenifer svakog prepodneva, dok im se Drejk disciplinovano sklanjao sa puta.
Lori je bila zadovoljna, jer je primetila da mreţa finih linija oko njegovih očiju polako nestaje, i izgledao je opušteniji nego kada je tek stigao. Nije više nosio elegantne sakoe i košulje sa izvezenim monogramima. Teksas košulje i kaubojske čizme su bile deo njegovog prilagođavanja ţivotu u planini i u njima je izgledao kao da je čitav ţivot proveo u Šapatu. I dalje ju je zadirkivao provokativnim komentarima, ali više nije pokušao da joj se pribliţi. Lori je sebi govorila da joj to predstavlja olakšanje. Ali ponekad bi se veoma uznemirila zato što joj se činilo da on moţe da je ne primećuje, dok ona nije mogla da se oslobodi misli o njemu. Jednog jutra, Beti je predloţila da povede sve troje dece na izlet. Lori joj je bila zahvalna zbog par sati odmora i znala je da će Dţenifer biti oduševljena novim iskustvom. Ne premišljajući se ni trenutka, prepustila je devojčicu Betinom staranju. Možda bih mogla da se prošetam šumom, razmišljala je Lori dok je polako grickala sendvič koji je pripremila za ručak. Jesen je uveliko počela i lišće jasike sijalo je svojim vatrenim sjajem. Odlučila je da iskoristi taj lepi dan. Prolazeći pored vešernice, čula je kako Drejk veselo zviţduće. Provirila je da ga oba-vesti da izlazi i zinula od zaprepašćenja kada je videla šta radi. - Šta to radiš? - jedva je izgovorila. Okrenuo se na zvuk njenog glasa i nasmešio joj se u znak pozdrava. - Zdravo. Gde je Dţenifer? - Otišla je na izlet sa Beti - odgovorila je odsutno. Zatim se ispravila i ponovo upitala jetkim glasom. - Šta to radiš? - U ruci je drţao jedan njen satenski providni grudnjak. - šta misliš da radim? - upitao je sarkastično, naglašavajući svaku reč. - Razvrstavam veš. Ovo je demokratsko domaćinstvo. I ţelim da obavim svoj deo posla. - Podigao je grudnjak drţeći ga za bretele i posmatrao uzdignutih obrva. 73 - Ali... spusti to... to je moj... - bila je toliko uznemirena činjenicom da je preturao po njenim intimnim stvarima da nije mogla da završi rečenicu. - Pa nisam ni mislio da pripada Dţenifer -narugao joj se. - I sasvim sam siguran da nije moj. - Analizirao je etiketu. - Prljavo roze. Zašto jednostavno ne napisu roze? A ove su - podigao je par minijaturnih satenskih gaćica - boje narcisa. Zašto ne samo ţute? Kraće je. - Hoćeš li, molim te, prestati da preturaš po mom donjem vešu kao neki perverznjak! - vri-snula je. - Sama ću prati svoje stvari. - Ne brini, Lori - rekao je preterano snisho-dljivo - znam da ne treba da ih perem u mašini. Ĉak znam da treba da ih perem hladnom vodom i blagim deterdţentom. Zar si zaboravila da sam zvezda sapunice? Nešto sam i naučio za ovih sedam godina rada na seriji. - Rugao joj se, znala je, i ljutito je lupila nogom o pod. - Drejk... - preteći je zareţala. Ponovo je posmatrao etiketu na njenom grudnjaku. - Trideset četiri B. Nisu baš naročito velike, zar ne? - upitao je. Pogled mu je počivao na njenim grudima kao da ih je klinički procenjivao. Osećaj ne bi bio intenzivniji ni da ju je dodirnuo. - Ali, kad bolje razmislim - nastavio je objektivno - pretpostavljam da bi izgledala smešno sa velikim grudima. Verovatno bi padala na nos noseći ih unaokolo sve vreme. Govorio je neutralnim glasom, ali je sjaj u njegovim očima poricao to odsustvo intereso-vanja. - Da vidimo - rekao je i bacio grudnjak na mašinu za pranje veša. Pre nego što je mogla da predvidi njegovu nameru, prišao joj je i zatvorio oči. Ispipavajući je, bez problema je pronašao njene grudi i pokrio ih šakama. Dlanovima je sporo, lenjo, kruţio po njima. Neţno je milovao, zarivajući prste u njenu mekotu. Kada je osetio očekivanu reakciju koju su izazvali izluđujući dodiri njegovih palčeva, otvorio je jedno oko i pogledao je. - Baš kao što sam i mislio - prošaptao je. - Savršena tridesetčetvorka B. - Usnama je pritisnuo njene u poljubac koji je ispunjavao očekivano i obećavao još više. Usne su joj bile razmaknute i spremne, gorele su podjednakim ţarom. Ruke su mu napustile njene grudi i obuhvatio ju je u snaţan zagrljaj. Mišići na butinama napinjali su mu se kroz zategnute nogavice farmerki i pritiskali njene dok se ona privijala uz njega. Prešao joj je preko kičme 74 istraţujućim dodirom pre nego što je ruku spustio na krivinu njenog kuka i zarobio je uz svoju čvrstu snagu. Obrglila gaje oko vrata i privukla mu glavu ka sebi. Okrenula mu je lice, u pokretu oslobođenom svakog zazora i pustila ga da je miluje svojim brkovima. Okrznuo joj je bradu, usne, nos. Dodirom mekim kao svila prešao je preko njenih obraza i igrao se njenim kapcima. Odgovarao je na njen poziv na ovu igru dodira dok telesna glad nije nadvladala velikodušnost. Zarobio je njena usta i pljačkao ih je svojim jezikom. Prste u kojima je osećala peckanje novootkrivenih nervnih završetaka provlačila je kroz pramenove njegove srebrnokestenjaste kose. - Lori, ne moţeš ni da zamisliš kakvo je ovo mučenje za mene - rekao je škriputavo kada je usne odvojio od njenih i smestio ih pored njenog uha. Kako bi pojasnio šta je mislio, Drejk je šakom obuhvatio njenu zadnjicu utegnutu u farmerke i pritisnuo je svojim kukovima. Ţeljno uzbuđenje koje ju je obuzelo bilo je toliko iznenađujuće da se odjednom uplašila ţestine svog odgovora. Bilo joj je jasno da je Drejk potpuno izgubio moć rasuđivanja, i upravo zato je ona morala da ostane pribrana. Ukoliko bi se ovo nastavilo, zadovoljila bi svoju ţelju za njim, ali po koju cenu? Nije smela da dozvoli da se to dogodi. - Drejk - izgovorila je jecajući - ne smemo. Isprekidano je disao i hrapavim glasom joj prošaptao u uho. - Da, smemo. Ukoliko ne nastavimo, eksplodiraću. - Drejk, molim te - očajno je insistirala i pokušala da ga odgurne. - Ne, ne - preklinjala je, još uvek u opasnosti da ponovo sklizne u onaj prostor zaborava, u kome je strast bojila svaku racionalnu misao. Podigao je glavu i zurio u nju. Rukama je stezao njene mišice kao mašicama. - Zašto? Do đavola, zašto? - Blago ju je protresao. - Da li te uzbuđuje da me ovako mučiš? - Zario se u nju kukovima. Bilo joj je neprijatno i skrenula je pogled sa njegovog lica. Nepogrešivo je osetila snagu njegove ţelje i to joj je novom čeţnjom uzburkalo čula. Ţelela je da mu kaţe: - Da me voliš, istog trenutka bih vodila ljubav sa tobom. Ali ne mogu biti zamena za utvaru. Ne smem dozvoliti da me povredi neko kome sam potrebna samo kada ga obuzme telesna strast. - Nije mogla ništa od toga da mu kaţe. Ĉak i da mu je rekla, ništa se ne bi promenilo; ne bi se pomerili sa mrtve tačke. On bi i dalje bio zaljubljen u uspomenu na Suzan. - Drejk, i sam znaš da ne smemo da se ovako igramo vatrom. Ukoliko bismo se nas dvoje spojili, morala bih da napustim Dţenifer.