Tog zavejanog jutra sam krenuo na posao i zatekao pravi mali smet ispred svoje garaže. Jedva sam je otvorio i krenuo da lopatam kako bih isterao auto. Krajičkom oka primetih da nešto žensko, par garaža niže, skakuće kroz onaj sneg i pokušava da otvori teška metalna vrata. U jednoj ruci joj je bio kišobran, a drugom je pokušavala da otključa zaleđeni katanac. Prvi put sam je video tu. Ionako slabo poznajem komšiluk, stalno sam na poslu ili na službenim putevima. A i kad imam koji slobodan dan, bežim iz grada u priodu. Pošao sam naoružan samo lopatom ka njoj. – Dobro jutro. Treba li vam neka pomoć, komšinice? – upitah. Tada se okrenula. Slatka plavušica, oko četrdeset godina, besprekorno našminkana, sređene kose, malo sitnijih usta ali punijih usana. Bila je mnogo sitnija od mene i veoma.vreme mora da nauči i alfabet kao i svako drugo dete. I moraće da nauči zvuke koje označavaju slova alfabeta. To će joj pomoći da nauči da govori. - Kada je videla kako su mu oči zablistale u nadi, pojasnila je poslednji deo svoje izjave. - Drejk, moraš da razumeš da će ona uvek biti gluva. Nikada neće čuti kao mi. Njen slušni aparat nije korektivne prirode, on samo pojačava intenzitet zvuka. - To su mi već rekli, ali mi nije jasno Šta to znači - priznao je. - U redu - rekla je Lori. - Pokušaću da ti objasnim. Naočare sluţe za korekciju vida. Kad nosiš naočare sa dioptrijom bolje vidiš. Slušni aparat pojačava zvukove koje Dţenifer ionako čuje. Zamisli da slušaš radio i da nema ničeg sem šuma. Ukoliko bi pojačao ton, i dalje bi čuo samo šum. Samo bi bio glasniji. Da li to pomaţe? - Kaţiprstom je tapkao po svojim lepim belim zubima ispod brkova. - Da. Jasno mi je šta hoćeš da kaţeš. - Ţelim da Dţenifer nauči mnogo toga. Ako je odvedem u park i pokaţem joj znak za trčati naučiće da ga razume i koristi, ali to će biti sve što će ta reč njoj značiti. A ja ţelim da zna i šta znači trčati za momkom, i trčati pred rudu, ili trčati počasni krug. Razumeš? - I ona će biti u stanju da sve to nauči? - Samo ako je mi podučavamo, Drejk. Moramo neprestano sa njom razgovarati na znakovnom jeziku, kao što bismo sa bilo kojim drugim detetom neprestano koristili govor. Elen, moja sestra, naučila je da čita sa usana i da govori toliko dobro da više gotovo i ne koristi znakovni jezik. - Dţenifer će takođe naučiti da dobro govori? - Nikada kao mi - naglasila je. - Nikada neće čuti sve što mi čujemo, i zbog toga nikada neće govoriti kao mi. Kao glumac, verovatno si bio u situaciji da znaš reči dijaloga, ali da ne moţeš da ih izgovoriš. -Aha. - Tako se gluvi stalno osećaju. Svaka reč je borba. Ali uz adekvatnu obuku i strpljenje, mogu postati potpuno fluentni. Ne očekuj previše i nećeš se razočarati. Buljio je u svoje šake, koje su sada stajale prekrštene na stolu. Lori je osetila takvo saţaljenje prema njemu da je poţelela da pokrije njegove ruke svojima i da izgovori reči utehe. Nekako je morala da mu povrati nadu. - Dţenifer već zna da kaţe moje ime. 25 Pogledao je i ponosno se nasmešio. - Doktorka Norvud mi je rekla da ste se vas dve baš zbliţile. Lori je bilo teško da ignoriše da joj se srce čepa svaki put kada bi ušla u sobu, a Dţenifer bi joj uputila jedan od svojih retkih osmeha. Tako se osećala i sada dok je zurila u Drejkove oči koje su sijale kao tečni smaragdi. Bilo joj je sve teţe da ostane objektivna. A to je, znala je, već bila opasna situacija.
0 comments:
Post a Comment