Beti je sa svoje dvoje dece došla sredinom prepodneva. Bila je ţivahna i
brbljiva, neizmer-no radoznala i jednostavno neodoljiva.
- Već tri godine ţivim ovde i do sada nisam uspela da saznam ko je
vlasnik ove kuće. Koliko ja znam, ovde niko nikada nije boravio.
Zamisli
kako sam se osećala kada sam saznala da je dr Glen Hembrik... naravno, to
nije njegovo pravo ime. Kako se zapravo zove?
- Drejk Sloun mu je umetničko ime. Rivington mu je pravo prezime -
odgovorila je Lori smešeći se jer ju je sve to zabavljalo. Beti je bila potpuno
opčinjena.
- Aha! Oh, skoro sam umrla kada me je gospođa Truit obavestila o kome
se radi. Tako sam bila uzbuđena kada sam saznala da ću imati susede sa
detetom. A zatim sam shvatila da će moj sused biti Glen Hem... hoću da
kaţem, Drejk Sloun! Dţim više neće smeti da me ostavlja samu kod kuće! -
slatko se nasmejala.
Izgledalo je da Beti svaku rečenicu završava uzvičnikom. Već je objasnila
Lori da joj muţ radi u rudniku između Šapata i Santa Fea. Dolazio je kući
samo vikendima i često joj je nedostajalo društvo odraslih.
Betino dvoje dece bilo je podjednako brblji-vo. Crne kose i smeđih očiju
izgledali su kao njene minijaturne kopije. Imala je sina, Sema,
petogodišnjaka, i Sali, koja je je bila istog uzrasta kao i Dţenifer. Deca su
odmah prihvatila Dţenifer i već su bila na spratu u njenoj sobi, utonula u
igru. Sali je tepala Dţeniferinim plavim loknama i mazila je po glavi kao da
joj je ona omiljena lutka.
- Moraću da te razočaram, Beti, ali Drejk je još uvek u Njujorku. On neće
ţiveti ovde.
- O, znam to. Ali svakako će dolaziti u posetu! Da li bi mi mogla nabaviti
njegov autogram? Umrla bih kad bih ga dobila!
- Sigurna sam da mogu da ti organizujem susret sa njim kada dođe.
Ukoliko bi ti to ţelela - dodala je Lori provocirajući je.
- Ukoliko bih ja to ţelela... - Beti se zagrcnula od smeha kada je primetila
da se Lori vragolasto osmehuje.
- Ćerka mu je preslatka, zar ne? - nastavila je Beti pošto su se par minuta
slatko smejale. -Baš je tuţno što je gluva. Ni to nisam znala! A ti si njena
nastavnica.
45
Kao ona dama u Ženi koja je činila čuda*. Sigurno si mnogo pametna, znaš i
znakovni jezik i sve ostalo.
- Moja sestra je gluva. Naučila sam znakovni jezik paralelno sa engleskim.
- Među njima ima razlike?
- Pa, na neki način ima - strpljivo je odgovorila Lori. - Zašto ti i deca ne
počnete da učite znakovni jezik? Mogli biste dolaziti kod nas svako
poslepodne i ja ću vas podučavati.
- Stvarno? To bi bilo sjajno! Tada bi deca mogla da razgovaraju... mislim
da...
- Da razgovaraju, tako je - potvrdila je Lori.
- Dobro, da razgovaraju sa Dţenifer.
- Da li tvoja deca spavaju posle ručka?
- Ne bih mogla da ih podnesem kada ne bi spavali.
Lori se nasmejala. - Onda bismo mogli da se viđamo svakog dana posle
popodnevnog odmora.
- To bi bilo sjajno, Lori! Hvala ti! - Beti je skočila sa stolice, uzela jedan od
kuvara i počela da ga prelistava. - Ti sigurno nikada ne jedeš ništa od ove
kalorične hrane. Tako si vitka! I ja bih vo-lela da budem tako vitka i
malecna kao ti. Baš imaš sreće. I kada budeš rodila decu, verovatno ćeš
posle toga opet smršati, a ne kao ja, ugojila sam se petnaest kilograma. Šta
misliš, da li ti je koţa sklona strijama? Meni je doktor rekao da ih neću
dobiti. I bila sam tako besna kada su se pojavile! Ti ih verovatno nikada
nećeš imati. I dojila sam ih. Prijateljica mi je rekla da je to dobro za liniju. I
bilo je dok su deca sisala. A zatim, bljak! - Podrugljivo je pokazala na svoje
grudi. - Opustile su se! šta misliš, da li će tebi beba pokvariti liniju? -
upitala je Beti iskreno.
Lori je bila zadivljena brzinom Betinog govora i sposobnošću da iz minuta
u minut skače sa teme na temu i slušala ju je sa divljenjem. Kada je shvatila
suštinu Betinog pitanja, pocrve-nela je i tiho rekla: - Mislim da neću imati
dece.
- Stvarno? Ja ne bih mogla da zamislim ţivot bez dece! Zar Drejk ne ţeli
još dece?
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
0 comments:
Post a Comment