U to me ubjedila svećenik koji je služio našoj župi, sad više nije među nama umro je prošle godine. On je tako svim ženama radio ispovjedaonici i dok sam bila mlada meni je to bilo čudno kada sam znala čuti okolne žene koje su o njemu pričale, da on ima posebnu moć odrješenja grijeha. Samo su trebale spavati sa njim i iskreno meni je to bilo odvratno i nisam sebe mogla zamisliti u toj situaciji, ali par godina kasnije ipak je došlo do toga kad sam ukrala veću količinu novca baki i potrošila ga. Otišla sam u crkvu kod našeg svećenika na ispovijed jer me savjest užasno pekla i kanala sam se. Njemu sam sve to ispričala i rekao mi je da sigurno i sama znam na koji način će mi biti oprošteno. Napravila sam to i spavala sam sa njim samo zbog te namjere, dok se par godina kasnije nije saznalo da je obična varalica i da je tako na taj način navlačili žene na sebe. A u tom selu..Prišao je stočiću i nepoverljivo proučio solju veoma sumnjive čistoće. Sipao je kafu i upitno podigao obrvu. - Mleko? Šećer? - Mleko. Dodao je mleko u prahu u kafu i promešao musavom plastičnom kašičicom koja je očigledno već bila upotrebljena u istu svrhu. Pružio joj je šolju. Obuhvatila ju je čitavom šakom. U prvi mah nije pustio solju, nastavio je da je drži dok nije podigla glavu da ga pogleda. Ostala je bez daha kada je prvi put direktno pogledala u te smaragdne oči u kojima je sada videla odraz svog lika. - Nikada nisam sreo nekoga ko ima istu boju očiju i kose - rekao je. Lori je znala da ima divnu kosu. Bila je tamnoriđa i postajala bi svetlija na suncu. Ono što ju je činilo izuzetnom u odnosu na ostale riđokose, bila je boja njenih očiju. Bile su svetlokestenjaste i činile su se gotovo žutima poput topaza dok se ne bi uporedile sa njenom kosom, kada bi poprimile tu neobičnu kestenjastoriđu nijansu. Žuti laneni komplet naglašavao je lepotu njene kose i očiju i dopunjavao blistavi sjaj njenog tena u tonovima kajsije i meda. Hvala vam ne bi bio adekvatan odgovor na njegovu tvrdnju, jer se zapravo nije radilo o komplimentu. Lori mu je samo uputila treperav osmeh i snažnije pokušala da solju kafe izvuče iz njegove ruke. Predao se i okrenuo kako bi i sebi sipao jednu solju. - Pričajte mi o mojoj ćerki, nastavnice Periš -rekao je, naglašavajući titulu kojom ju je oslovio sa puno sarkazma. Prošao je iza radnog stola i smestio se u škripavu stolicu podigavši noge na sto. Lori je sedela nasuprot njega napeta i uspravna. Pijuckala je kafu. Bila je grozna, baš kao što je i mislila. Zakikotao se u odgovoru na njen izraz lica. - Izvinjavam se zbog lošeg kvaliteta. - U redu je, g. SI... Rivington. Zurila je u svoju šolju kafe i, kako ništa nije odgovorio, podigla je glavu i pogledala ga. Na njeno iznenađenje, rukama je ispisao svoje ime alfabetom gluvonemih. D-R-E-J-K. Tamne veđe nadnele su mu se na oči koje kao da su joj naređivale da ga oslovljava imenom.
0 comments:
Post a Comment