Lori, nikad nećeš pogoditi... - Bridžit, na času sam. O čemu se radi? Nastavnica koja je upravo uletela u učionicu u kojoj je Lori radila sa sedmogodišnjacima bila je potpuno usplahirena i mucajući je nastavila: - Nikada nećeš pogoditi ko te traži. Mislim, videla sam ga milion puta.

Lori, nikad nećeš pogoditi... - Bridžit, na času sam. O čemu se radi? Nastavnica koja je upravo uletela u učionicu u kojoj je Lori radila sa sedmogodišnjacima bila je potpuno usplahirena i mucajući je nastavila: - Nikada nećeš pogoditi ko te traži. Mislim, videla sam ga milion puta.
Prepoznala bih ga bilo gde. Ali sada je tu, u našem hodniku i traži tebe... - Polako, Bridžit, uznemirila si decu. Misle da se desilo nešto loše. - Lori je razumela o kome njena prijateljica govori, ali nije želela da bilo ko zna kako joj je srce ustreptalo na samu pomisao da se ponovo sretne sa Drejkom Rivingtonom. Čak i najpronicljivijem posmatraču učinila bi se potpuno mirnom i nezainteresovanom. Prošlo je više od nedelju dana od njihovog susreta u televizijskom studiju. Kada se vratila sa tog neprijatnog razgovora, dr Norvud ju je pitala kako je bilo. - Mislim da g. Rivington nije očekivao nekoga kao što sam ja, iako smo se složili da je Dženifer potrebna posebna nega i individualizovana nastava. - Baš mi je ţao, Lori - odgovorila je direktorka. - Bila sam uverena da biste se vas dvoje odlično sloţili kada bi ti odvela Dţenifer u Nju Meksiko. Naravno, teško mi je da pomislim koliko bi nam nedostajala. Lori se nasmešila. - Pa, ipak vam neću nedostajati bar još neko vreme. Mislim da bi trebalo da razmislite koga drugog da preporučite. Sigurna sam da će vam se g. Rivington javiti. Lori nije više ništa rekla, a dr Norvud nije insistirala. Ta ţena je imala neverovatnu moć opaţanja. Da li je pretpostavila da je sastanak loše prošao? Ĉitave te nedelje Lori je pokušavala da iz glave izbaci Drejka Rivingtona. Provela je puno vremena sa Dţenifer i sada joj je bilo teško da prestane da 17 je viđa. Ona je bila mlada od učenika kojima je Lori predavala, pa su se viđale posle redovne nastave. Dţenifer je bila prelepa devojčica. Bila je veoma lepo vaspitana - čak i previše lepo vaspita-na, smatrala je Lori. Imala je svetloplavu kosu čije je obilje lokni uokvirivalo njeno malo lice. Oči su joj - baš kao i oči njenog oca - bile tam-nozelene, a tamne duge trepavice dodavale su utisku dubine i boje. Bila je krhka i osetljiva, uvek uredna i čiste garderobe, i nikada nije radila ništa što bi moglo izazvati nezadovoljstvo ili gnev drugih. Lori je smatrala da je kao nastavnica veoma objektivna i da se ne vezuje emotivno za svoje učenike, ali sada joj se ta devojčica krupnih tuţnih očiju podvukla pod koţu. Bilo je dovoljno samo nekoliko dana da shvati da ţeli da bude Dţeniferina privatna nastavnica. Ţelela je da izvede to dete iz uredne, lepo opremljene spavaonice i smesti je u jednu veselu, igračkama zatrpanu sobu. Kada bi o tome razmišljala, bez izuzetka bi vratila na razgovor sa njenim ocem i idilična uli ka bi nestala. Nikada ne bi mogla da ţivi u Istoj kući sa takvim muškarcem. Pa makar bio i dve hiljade milja daleko. Povredio je i njen ţenik i i njen profesionalni ponos. I konačno, on nije fceleo da ona bude tutor njegovoj kćeri. Nikome ne bi priznala da je počela da gleda Odgovor srca. U poslednjih nekoliko dana, svaki put kada bi ta blesava serija bila na programu, I ,ori bi bila pored televizora, u nastavničkoj sobi za odmor. I svaki put kada bi ugledala Drejkovo lice na minijaturnom televizoru, osetila bi uznemiravajuće stvari. Srce bi joj ubrzano kucalo, a dlanovi se znojili; topla teţina bi se iz centra njenog bića razlila po udovima i ne bi mogla da se pokrene. Jasno se sećala kako se nagnuo ka njoj i onjušio joj kosu. Dok ga je gledala na ekranu prepoznavala je neke diskretne pokrete koje je uočila dok je bila sa njim licem u lice i za koje je bila sigurna da ih ni kod koga drugog ne bi primetila. Sve to je suludo! Nije provela više od petnaest minuta sa njim. Ipak, osećala je kako intimno poznaje sve nijanse njegove ličnosti. Sada je Bridţit uletela u njenu učionicu, oduševljena glumčevim izgledom i šarmom. Ono sto Bridţit nije mogla da zna je da je taj čovek neoprostivo uobraţen, nevaspitan i drzak. - Da li moţeš da poveruješ da je Drejk Slo-un otac male Dţenifer Rivington? Baš sam se pitala kako to da nikada nismo upoznali njene roditelje. Uvek je dolazio noću i ulazio kroz stan dr Norvud. Verovatno se 18 plaši da bi ga napalo jato oboţavateljki poput mene. - Bridţit se za-kikotala. - A traţio je da se vidi sa tobom kao da te poznaje. - Pa poznaje me. Bridţit je ostala bez teksta i buljila je u Lori kao da su mladoj ţeni upravo izrasla krila. - Poznaješ ga i nikada ništa nisi rekla... - Bridţit, kako mogu da ti pomognem? - Kako moţeš da mi pomogneš? - ponovila je kao papagaj. - Već sam ti rekla, doktor Glen Hembrik, ili g. Rivington, ili kako god ga ti zoveš, čeka da se vidi sa tobom. - Reci mu da sam zauzeta. - Šta! - Bridţit je vrisnula za trenutak i Lori je poţelela da ima problem sa sluhom kao i njeni daći. Gluvoća ponekad moţe biti i pravi blagoslov. - Kako moţeš to da kaţeš, Lori! Jesi li poludela? Najzgodniji muškarac na svetu je... - Mislim da malo preteruješ, Bridţit - suvo je odgovorila Lori. - Zauzeta sam. Ukoliko g. Rivington ţeli da me vidi, moraće da sačeka da se završi čas. - Rado ću sačekati. Dubok, tih glas u moduliranim nijansama profesionalnog glumca se proneo učionicom. Stajao je na vratima i netremice posmatrao Lori. Srce joj je poskočilo, a potom nastavilo da ubrzano kuca. Bridţit kao da je izgubila svoju veoma razvijenu sposobnost govora i samo je stajala otvorenih usta blenući u Drejka. Kako nije ţelela da proizvede scenu koju bi, Lori je bila sigurna, Bridţit do detalja prepričala svim zaposlenima u školi, tiho je rekla: - Hoćeš li, molim te, da nas ostaviš same, Bridţit? Pošto je g. Rivington već prekinuo čas, pretpostavljam da bih mogla da porazgovaram sa njim. - Samo joj se sarkastično nacerio. Bridţit se kao u transu kretala ka vratima i stajala ispred Drejka kao kakva skulptura, sve dok se on nije pomerio u stranu i propustio je u hodnik. Osmeh mu je bio razoruţavajući, a brk mu se trzao u smešak dok je posmatrao njeno hipnotisano stanje. Savršeno odvratno, pomislila je Lori. Šta taj čovek poseduje kada je u stanju da inteligentnu ţenu pretvori u mesečareću budalu? I on je samo običan čovek. Pa, moţda malo privlačniji nego ostali, priznala je Lori sebi dok je čekala da se ponovo okrene prema njoj. - Zdravo, nastavnice Periš. Nadam se da vas ne uznemiravam. - Uznemiravate me i uopšte vam nije ţao zbog toga. 19 Osmeh je postao širi, a jamica na obrazu dublja. - U pravu ste, nije mi ţao. Ali dr Norvud mi je dozvolila da dođem u učionicu. Mislila je da bi trebalo da vidim vaše nastavne tehnike. Usne je skupila u grimasu neodobravanja. Zatim je uzdahnula. Predaće se ovoga puta, ali nije nameravala da to učini bez borbe. - Deco - rekla je i pokazivala u isto vreme - ovo je g. Rivington. Svi poznajete Dţenifer Rivington? Ovo je njen otac. Deca su ga pozdravila osmehom, a neka su pokazala znak za zdravo. Ona među njima koja su pomalo čula, čak su i izgovorila pozdrav. - Sedite, g. Rivington. - Pokazala je na stoličicu za učenike. Namršteno je gledao dok je sa teškoćom svoje visoko telo spuštao u smešno malu stolicu. Neka deca su počela da se smeju, a i Lori je bilo teško da im se ne pridruţi. Kada se konačno smestio, kolenima je maltene dodirivao bradu. Bio je besprekorno obučen u braon sportske pantalone i kašmirski blejzer. Nosio je belu košulju na pruge različitih nijansi braon boje. Oko vrata je vezao tamnobraon kravatu. - Radimo predloge, g. Rivington. Dođi, Dţe-fe, i pokaţi Dţeniferinom tati šta si naučio. Lori je na tablu zalepila nekoliko velikih, sjajnih slika jabuka. Drečavoţuti crvići veselog osmeha i krupnih očiju nalazili su se ispod, iza, ispred jabuka ili na njima. Deca su usvajala pojam predloga, štampanu reč i znak tako što su pokazivala crve na jabukama. - A sada ti - rekla je Lori, okrećući se ka Drejku kada su svi učenici završili veţbu. - Šta? - uzviknuo je. Deca su počela da se smeju kada je Lori uhvatila Drejka za lakat i podigla ga na noge, a potom ga postavila ispred table. Pokazivač je usmerila na jednu jabuku i pitala znakovnim jezikom: - Gde je crvić? Zelenim očima je prodorno gledao kao da će je zadaviti, ali ona se samo ljupko nasmešila. -Svakako ovo ne moţe biti preteško za vas - prokomentarisala je preterano ljubazno. Pokazao je znak za odgovarajući predlog. - Celu rečenicu, molim vas. Dugim osunčanim prstima pokazao je čitavu rečenicu u trenutku kada se oglasilo zvono za kraj časa. Neki od učenika su mogli da čuju taj prodoran zvuk i počeli su da se komešaju u stolicama. 20 - U redu, deco, idite! - rekla je i pokazala Lori. Nije im trebalo dodatno ohrabrenje da pojure ka vratima. Ona je ostala sama sa Drejkom. - Odlična zamka. Da li svim roditeljima koji te posete pruţaš ovu vrstu personalizovane paţnje? - zareţao je. - Većina roditelja koji nam dolaze u posetu su dovoljno lepo vaspitani da ne upadaju usred časa i traţe personalizovanu paţnju. - Touche - odgovorio je uz minimalnu dozu kajanja u glasu. - Pošto sam već na tvojoj crnoj listi, obezbediću svoj ostanak na njoj tako što ću te obavestiti da ćeš izaći na večeru sa mnom. Gledala ga je sa nevericom. - Vi ne samo da ste nevaspitani, g. Rivington, već ste i sišli s uma. Ne idem ja nikuda s vama. - Ideš, ideš. Doktorka Norvud je rekla da ćeš večerati sa mnom. - Nisam znala da doktorka Norvud ima agenciju za romantično posredovanje. - Rekao sam joj da bih ţeleo da sa tobom po-razgovaram uz večeru. Odgovorila je da misli da bi to bila odlična ideja. - To je daleko od naredbe. Ona je moja di-rektorka, ne majka. - Hoćeš li? - Šta? - Da izađeš na večeru sa mnom? Tokom razgovora, Lori je sređivala učionicu". On ju je pratio u stopu. Svaki put kada bi se okrenula zatekla bi ga tik uz sebe. Pruţila je ruku da dohvati tašnu iz najniţe fijoke stola i glasno je zalupila dok se uspravljala. Naginjao se nad njom dok je ona uzmicala kako bi povećala prostor među njima. - Ne čuješ baš dobro, je li tako? Rekla sam ti da ne idem na večeru sa tobom, i gotovo. Što se mene tiče, nemamo o čemu da razgovaramo. Sve što si imao rekao si mi prošli put, a i ja sam bila potpuno iskrena. Odlučno joj je stisnuo zglob ruke dok je pokušavala da prođe pored njega. Dodir njegovih prstiju bio je topao i čvrst i još je malo ubrzao ritam njenog bila koje je pulsiralo pod njima. - Izvinjavam se zbog svih grubosti koje sam izgovorio. On je glumac, rekla je Lori sebi. Moţe da prikaţe bilo koje osećanje ili stav koji poţeli. Sumnjala je u njegovu iskrenost i to je iskazala skeptičnim izrazom lica. - Iskreno to mislim - rekao je malo čvršće stegavši njen zglob. - Tada nisam imao uvida u tvoje profesionalne kompetencije. Nisam znao koliko iskustva imaš u radu sa gluvom decom. Nisam znao da imaš gluvu sestru.