Naglo je istrgla ruku iz njegove. - Nemojte me nikada ţaliti, ni mene ni moju porodicu, g. Rivington. - Ja... - Moja sestra je sjajna ţena. Računovođa. - Ja... - Udata je i sa svoja dva divna sina i uspe-šnim muţem ţivi u Linkolnu u Nebraski.

Naglo je istrgla ruku iz njegove. - Nemojte me nikada ţaliti, ni mene ni moju porodicu, g. Rivington. - Ja... - Moja sestra je sjajna ţena. Računovođa. - Ja... - Udata je i sa svoja dva divna sina i uspe-šnim muţem ţivi u Linkolnu u Nebraski.
Verujte mi, ona zna šta su prave vrednosti u ţivotu mnogo bolje nego što ćete vi ikada naučiti. Lice joj je bilo zaţareno od besa dok su joj se grudi uznemireno dizale i spuštale. Kestenjaste oči buktale su crvenim odsjajem dok je pogledom šamarala muškarca koji je stajao toliko blizu nje da je mogao da oseti vrelinu ljutnje koju je odavalo čitavo njeno telo. - Jesi li završila? - grubo je upitao. Udahnula je duboko nekoliko puta i spustila pogled. Njegove oči su smekšale i sada su zapravo bile mnogo opasnije nego dok su besno sijale. - Nisam ţeleo da pomisliš da te ţalim - rekao je. - Osećam divljenje i poštovanje prema tebi. U redu? - Osetila je knedlu u grlu kada joj je prstom dotakao bradu i podigao glavu. - Pro-menio sam mišljenje. Mislim da si ti ono što je Dţenifer potrebno. Ono što je meni potrebno. Poslednje reči izgovorio je najtišim šapatom. U hodniku više nije bilo ni dece ni nastavnika i kao da ih je obavijala aura intimnosti. Rečenica Ono što je meni potrebno bi mogla imati sasvim drugačije značenje u nekom drugom kontekstu. Njeno srce je odgovorilo na taj slučajan izbor reči i udaralo je tako snaţno kao da ţeli da izleti iz grudi. Bio je preblizu; učionica je bivala sve mračnija; zgrada sve tiša; dah mu je bio previše opojan; a prsti kojima ju je i dalje drţao za bradu čvrsti i sigurni. Lori se gušila u sopstvenim emocijama. Postalo joj je preteško da diše. Pokušala je da bradu izvuče iz njegovog stiska, ali nije joj dozvolio. - Ti ţeliš taj posao. To nije bilo pitanje. Bio je siguran da je ţude-la da se suoči sa izazovima vaspitanja i oseća-njem zadovoljstva ukoliko bi uspela da Dţenifer izvuče iz njenog sveta tišine i uvede je u novi. - Zar ne ţeliš? - insistirao je. - Da - prošaptala je. Na šta je to pristajala? Da li se on to naginjao ka njoj, ili je to samo zamišljala? Verovatno je u pitanju bilo ovo drugo, jer ju je 22 trenutak kasnije pustio i dohvatio svoj blejzer prebačen preko naslona stolice. - Hajde da nešto pojedemo. Dok se skrušeno uvlačila u jaknu koju joj je pridrţao, upitao ju je: - Jesi li se ti to smanjila? Bila si viša pre neki dan. Blago je pocrvenela kada je shvatila da je primetio i zapamtio njenu visinu. Nasmešila mu se i pogledala ga izazivački. - Počela sam da nosim ravne cipele. - Očima je prešao preko njene bele lanene haljine, sada pokrivene plavim blej-zerom, do plavih sandala sa ravnom petom, za razliku od onih sa visokim štiklama koje je nosila u televizijskom studiju. - Ha, vidi stvarno! Obula si ravne cipele. -Postiđeno je rukom prošao kroz svoju kestenjastosrebrnu kosu i glasno se nasmejao dok su išli kroz hodnik. Nije mu bilo teško da zaustavi taksi i da vozaču kaţe da vozi do Ruske čajdţinice. - Je li to u redu? - upitao ju je dok su se smeštali na zadnje sedište automobila. - Da, volim taj restoran - odgovorila je iskreno. Kada su ušli, šef sale ih je sproveo do jedne malo intimnije prostorije na spratu i pridrţao Lori stolicu uz učtivo laskanje. Bila je u društvu Drejka Slouna, i očigledno je to nešto značilo. Dok su prolazili restoranom primetila je da su se glave okretale za njima prepoznajući glumca, i iznenada je postala svesna činjenice da je u istoj odeći koju je čitavog dana nosila u školi. Nije ovo smatrala izlaskom i stoga nije predloţila da prvo svrati do kuće i presvuče se. - Izvinjavam se što nisam prikladnije obučena. Nisam planirala da izađem večeras. Slegnuo je ramenima, odgovorivši: - Sasvim dobro izgledaš - i nabio nos u jelovnik. Baš ti hvala, pomislila je Lori dok je otvarala jelovnik. Nekoliko sekundi kasnije čula ga je kako se kikoće. Podigla je pogled i shvatila da je posmatra. Zelene oči su se smešile na nju. - Šta je tako smešno? - Ti. Kada ti kaţem da si lepa, ti se naljutiš. Kada ti ne kaţem da si lepa, ti se opet naljutiš. Morali biste da pripazite na to izraţajno lice nastavnice Periš. - Nagnuo se preko stola i tišim glasom dodao: - Odaje svaku tvoju misao, a trenutno svi prisutni bulje u tebe, veruj mi. Shvatila je to kao kompliment i nazdravila mu čašom perije vode koju joj je naručio. Pijuckali su svoja pića - on je pio martini - i komentarisali atmosferu i enterijer restorana. Zidovi tamnozelene boje, drvenarija od 23 ruţinog drveta i mesingani detalji odraţavali su nepretencio-znu eleganciju. Odabrali su kijevsku piletinu sa pirinčem. Posle samo par kratkih trenutaka konobar je stigao sa predjelom koje su činili dimljeni losos, kavijar, kuvana jaja i više vrsta rotkvica. Ne razmišljajući, Drejk je počeo da jede sa uţivanjem. - Sačekaj - prekinula ga je Lori. - Prvo moram da ti odrţim čas. - Uprkos činjenici da ga je očigledno nervirala, naterala ga je da nauči znake za sve na svom tanjim i za sve delove pribora za ručavanje na stolu, pre nego što mu je dozvolila da nastavi da jede. U jednom trenutku se nasmejala. - Ako i postoji znak za kavijar, ja ga ne znam. Za sada ćemo ga samo ispisati znakovnim pismom - rekla mu je. Razgovor je tekao lako i spontano tokom čitavog obroka. Kada su sa stola rasklonjeni i poslednji ostaci hrane, i dok su pijuckali kafu, Drejk je ponovo otvorio temu o Dţenifer. - Prihvatićeš da joj budeš privatna nastavnica, zar ne? Spustila je pogled na sto i kašičicom iscrta-vala apstraktne slike po čaršavu. - Još uvek nisam odlučila, Drejk. - Kako da ti pomognem da doneseš odluku? - Izgovorio je to sa šaljivim prizvukom u glasu, ali mu je izraz lica bio potpuno ozbiljan. - Moţeš da mi obećaš da ćeš se upisati na tečaj znakovnog jezika i da ćeš početi da ga koristiš. Pokušaj da misliš na znakovnom jeziku čak i kada govoriš na engleskom. Ako prihvatim ovaj posao, za Dţenifer ću predstavljati neku vrstu druge majke. Za sve što joj treba moraće da se osloni na mene. Jednog dana ti ćeš morati da preuzmeš tu odgovornost. Da li ćeš ikada biti spreman na to? - Pokušaću da se spremim. Obećavam da ću dati sve od sebe - svečano je izjavio. Nagnuo se preko stola, a briga mu je izbrazdala duboku liniju između obrva. - Lori, šta mogu očekivati od Dţenifer? Kakva će biti kada poraste? - Preko puta nje je sada sedeo zabrinut i ranjiv otac. U njegovim očima videla je onaj poznati bol, tu čeţnju da sazna ono što ni najveći eskperti nisu mogli ni da nagađaju. Svaki roditelj gluvog deteta pitao se to isto. Lori je paţljivo birala reči. - Ona je veoma bistra, Drejk. Zna mnogo više nego što pokazuje. Mislim da je njen problem emotivne, ne kognitivne prirode. U rad sa njom uključiću sve metode koje poznajem. Naučiće znakovni jezik kako bi mogla da ostvari osnovnu komunikaciju, ali u isto